Злочин из мржње уведен је у кривично законодавство Републике Србије Законом о изменама и допунама Кривичног законика од 24.12.2012. године, у члану 54а, као посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње. Овом одредбом прописано је да „ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела“.
Иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса указује на одређене нејасноће важећег законског решења, које отежава адекватну примену члана 54а Кривичног законика, из ког разлога је Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији израдило „Смернице за кривично гоњење злочина из мржње“, а све у циљу да се јавним тужиоцима укаже на значај нормирања злочина из мржње, као и на њихову дужност да спроведу ефикасну истрагу у откривању и кривичном гоњењу учинилаца ових кривичних дела, у складу са међународним стандардима.
Ефикасно кривично гоњење учинилаца кривичних дела учињених из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика претпоставља откривање мржње као побуде за извршење кривичног дела у што ранијој фази. Јавни тужилац треба да прикупи и у оптужном акту предложи све доказе на основу којих се утврђује да је кривично дело учињено из мржње, док судови приликом одмеравање казне у оваквим случајевима, поред околности из члана 54. Кривичног законика, мржњу као побуду за извршење кривичног дела треба обавезно да цене као отежавајућу околност. Осим тога, јавни тужилац треба да у чињенични опис дела у оптужном акту унесе и околности из којих произилази да је конкретно кривично дело учињено из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика.
Прва кривична пресуда у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, сходно одредби члана 54а Кривичног законика, донета је 17.10.2018. године од стране Првог основног суда у Београду за кривично дело насиље у породици, а по оптужном предлогу Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Тужилаштво је доказало да је наведено кривично дело оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада. Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог. Прво основно тужилаштво у Београду је током кривичног поступка указало да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада. Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене члана 54а Кривичног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање и тиме је тужилаштво јасно послало поруку да не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу.
Злочин из мржње: Условна осуда за насиље према сину геjу
Прва кривична пресуда у Србиjи у коjоj jе мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случаj оца коjи jе вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према геj популациjи (ЛГБT) коjоj припада и његов син.
БEOГРAД – Прва кривична пресуда у Србиjи у коjоj jе мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случаj оца коjи jе вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према геj популациjи (ЛГБT) коjоj припада и његов син.
На основу оптужног предлога Првог основног тужилаштва у Београду, коjе jе успело да докаже пред судом да jе кривично дело извршено из мржње и предсрасуда према ЛГБT особама, отац насилник jе осуђен на условну казну затвора од годину дана са роком провере од три године.
Злочин из мржње – пресуда за насиље према сину и супрузи
Прва кривична пресуда у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случај оца који је вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према ЛГБТ популацији ЛГБТ којој припада и његов син.
На основу оптужног предлога Првог основног тужилаштва у Београду, које је успело да докаже пред судом да је кривично дело извршено из мржње и предсрасуда према ЛГБТ особама, отац насилник је осуђен на условну казну затвора од годину дана са роком провере од три године.
Истом пресудом изречена му је и забрана приласка жртвама, сину и супрузи, кажу Танjугу у Првом основном тужилаштву и истучу да је у питању правоснажна пресуда.
„Тужилаштво је доказало да је наведено кривично дело оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада“, речено је Танјугу у том тужилаштву.
Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог.
Тужилаштво је током поступка заузело став да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада.
„Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене члана 54а Кривичног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање“, кажу у тужилаштву и додају је тиме послата јасна порука да тужилаштво не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу.
„Злочин из мржње“ уведен је у кривично законодавство Србије 24. децембра 2012. године, у члану 54а, као посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње.
Овом одредбом прописано је да „ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела“.
Како су за Танјуг рекли у тужилаштву, иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса указује на одређене нејасноће важећег законског решења, које отежава адекватну примену члана 54а Кривичног законика.
Због тога је Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији израдило „Смернице за кривично гоњење злочина из мржње“, да би се јавним тужиоцима указало на значај нормирања злочина из мржње, као и на њихову дужност да спроведу ефикасну истрагу у откривању и кривичном гоњењу учинилаца ових кривичних дела, у складу са међународним стандардима, истичу у тужилаштву.
У тужилаштву појашњавају да се за ефикасно кривично гоњење учинилаца кривичних дела учињених из мржње претпоставља откривање мржње као побуде за извршење кривичног дела у што ранијој фази.
Јавни тужилац треба да прикупи и у оптужном акту предложи све доказе на основу којих се утврђује да је кривично дело учињено из мржње, док судови приликом одмеравање казне у оваквим случајевима, поред околности из члана 54. Кривицног законика, мржњу као побуду за извршење кривичног дела треба обавезно да цене као отежавајућу околност.
Осим тога, јавни тужилац треба да у чињенични опис дела у оптужном акту унесе и околности из којих произилази да је конкретно кривично дело учињено из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика.
Преузето са сајта РТС
Прва пресуда за злочин из мржње, порука – насиље кажњиво
Комитет правника за људска права саопштио је да је донета прва правоснажна пресуда за кривично дело злочина из мржње, а реч је о случају насиља у породици над ЛГБТ особом у којем је мотив злочина узет као отежавајућа околност.
У поступку који је водила адвокатица Јукома Кристина Тодоровић, насиље у породици било је мотивисано чињеницом да је оштећени припадник ЛГБТ популације.
„Насиље у поородици трајало је низ година, отац је био агресиван према сину, јер му је открио сексуалну оријентацију. Син је поднео пријаву, али пошто није имао заступника, кривична пријава је одбачена. Будући да насиље није заустављено, понављало се, као и према мајци, обратио се нама, препознали смо да је дело из мржње. Отац се бранио да све то не би урадио да син није геј“, испричала је Кристина Тодоровић како је текао поступак.
Она је објаснила да злочин из мржње није нови елемент, али да је проблем био у томе што се није знало чија је обавеза да се позове на тај члан.
„Ми смо приметили да тужилаштво и полиција инсистирају да се особа „аутује“, уместо да се истражује мотив напада. Надам се да је ово знак да ће правосуђе да истражује мотив, уместо да неког приморава да се „аутује“ као ЛГБТ“, каже Стефан Шпаравало.
„Да ли је на полицији, тужилаштву или суду. Ми смо расправљали о томе, Тужилаштво има обавезу да укључи тај члан да би суд могао да донесе пресуду. Овај мотив се третира као отежавајућа околност, мотив мржње одређује да ће суд одредити строжу казну, ако је дело почињено из мржње“, каже Тодоровић.
Активиста организације „Да се зна“ Стефан Шпаравало каже да је добро што коначно имамо реакцију надлежних институција уз поруку да је насиље кажњиво. Како каже, имамо реакцију државе да се насиље над ЛГБТ особама санкционише.
„Национални демократски институт је радио истраживање – 70 одсто ЛГБТ особа доживело је неку врсту психичког насиља, 23 одсто неку врсту физичког насиља. Само 11 одсто пријављује случајеве насиља, док већина случајева остаје у сивој зони и непријављена. Ми смо мапирали 34 злочина из мржње, то није коначан број, јер се ЛГБТ заједница налази свуда, тешко је доћи до ЛГБТ особа пошто нису сви аутовани, а наш задатак је да и даље тражимо“, каже Шпаравало.
Он је навео да ова пресуда треба да охрабри припаднике заједнице, јер је показала да држава има средства и начине да пружи заштиту. Поред тога, каже, заштићене су и друге заједнице, и нада се да ће пресуда имати далекосежни значај.
На питање колико је присутно насиље у породици, гости су сагласни да га има, али да често остаје скривено од органа, јер се жртве боје да пријаве.
„Неретко остају скривени и од органа, то јесте проблем, рецимо, особа ЛГБТ популације је одбила да буде сведок у једном поступку, дешава се да губимо сведоке“, каже Кристина Тодоровић.
„Искуство у раду са жртвама показује да је присутно насиље у породици, они се плаше да пријаве јер би позив дошао на кућну адресу, млађи су економски зависни од породице и онда се плаше“, каже Стефан Шпаравало.
Преузето са сајта N1
Суд условно казнио оца за злостављање сина хомосексуалца
Београђанин оглашен кривим за насиље у породици из мржње, што је прва оваква правоснажна пресуда у Србији. – Тортуру трпела и мајка
У Србији је донета прва правоснажна пресуда у којој је, приликом одмеравања казне, мотив мржње узет као посебно отежавајућа околност. Изрекао ју је Први основни суд у Београду након што је утврдио да је окривљени З. С. годину и по дана претио убиством и вербално и физички малтретирао сина И. С. (36) само зато што је хомосексуалац.
Поред сина, окривљени је на исти начин малтретирао и своју супругу зато што је „прикривала сина”, односно од њега крила његово сексуално опредељење.
Одлуком суда, З. С. је оглашен кривим за два кривична дела насиља у породици. Иако је за свако дело понаособ осуђен на осам, односно шест месеци затвора, јединствена казна била је много блажа. Изречена му је условна осуда од годину дана, која се неће извршити уколико не почини друго кривично дело у наредне три године. Истовремено, З. С. је забрањено да сину и супрузи, годину дана од правноснажности пресуде, прилази на удаљеност мању од 100 метара, али и да их узнемирава.
Како су се поступајући тужилац и окривљени одмах по објављивању пресуде одрекли права жалбе, пресуда је постала правоснажна.
У пресуди у коју је „Политика” имала увид, наводи се да је З. С. октобра 2013. године, након сазнања да му је син хомосексуалне оријентације, вербално напао И. С. говорећи му да ће га убити и сравнити са земљом у случају да је геј. Истога дана, својој супрузи је, називајући је погрдним именом, претио да ће му платити за прикривање сина.
– Неколико тренутака касније З. С. је изашао из стана, а након што се вратио поново је сину претио да ће га убити. Исто ће, казао је, урадити и особи коју доведе у стан. З. С. је говорио сину да мора да се промени или ће га заклати – наводи се у пресуди Првог основног суда.
Окривљени се није зауставио на вербалним увредама и претњама. Само недељу дана након првог инцидента, он је у припитом стању, сина истерао из просторије у којој је са мајком гледао телевизор вичући да не може да гледа болесника у својој соби.
– Након што је супругу назвао погрдним именом и променио канал, З. С. је насрнуо на сина, оборио телевизор на под и ударио му шамар. Пошто је мајка оштећеног стала између њих, окривљени ју је ударио у лице због чега је несрећна жена пала на под. Викао је да ће он или излечити сина или ће га сместити у затвор где ће га грубо силовати. Супругу је оптуживао да је крива што је од њега крила сексуално опредељење њиховог сина, а потом запретио да ће их обоје убити, да ће њу сместити у лудницу и да га неће срамотити и кварити његове корене – наводи се даље у пресуди.
Претње и увреде постале су готово свакодневне, да би 4. децембра 2013. године, окривљени запретио сину да мора да се одсели у Холандију „где трпе такве болеснике”. Истовремено је супругу вређао да је психички оболела „када може да штити п….”.
Најдрастичнији напад оца на сина догодио се 13. априла 2015. године. Физички насрћући на И. С. и говорећи му да је „неверник, ужасна п….”, окривљени је узео виљушку, набио га уз фрижидер и њоме га огребао испод пазуха.
– Супруга је 14. маја 2015. позвала З. С. да јој помогне због хаварије у купатилу породичног стана. Уместо да отклони квар, окривљени ју је назвао стоком и викао на њу „каква си, што сам те оженио”, а потом је напао с леђа, стежући је за врат и десну руку изнад лакта – наводи се у пресуди.
Прва пресуда за насиље из мржње
Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) је, после доношења пресуде против З. С. због насиља у породици из мржње, подсетио да је децембра 2012. године у Кривични законик Републике Србије уведен члан 54-а у ком се наводи да ће се кривично дело мотивисано мржњом због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета друге особе ценити као обавезна отежавајућа околност.
Представници ЈУКОМ-а наводе да од тада она није узета у обзир ни у једној пресуди, упркос бројним пријавама које су подносиле невладине организације и појединци.
Према истраживању које су спровеле организације које се залажу за права ЛГБТ популације, ове особе, због своје сексуалне оријентације у 40 одсто случајева насиље доживљавају од чланова породице.
– Стога је ова пресуда од нарочитог значаја за заштиту права ЛГБТ особа, али и припадника осталих мањинских група. Надамо се да ће она утицати на судску праксу у оваквим и сличним случајевима – саопштено је из ЈУКОМ-а.
Преузето са сајта Политика
БЕОГРАЂАНИН ПРЕТУКАО СИНА И ИЗБО ГА ВИЉУШКОМ ЗАТО ШТО ЈЕ ГЕЈ! На суђењу за ЗЛОЧИН ИЗ МРЖЊЕ добио условну робију!
Београђанин З. С. (59) осуђен на годину дана затвора, условно на три године, јер је вређао и тукао свог сина И. С. само зато што је овај хомосексуалац. Отац добио и забрану приласка сину и бившој жени
Београђанин З. С. (59) осуђен је крајем октобра на условну казну затвора јер је физички и психички малтретирао сина И. С., само зато што је овај хомосексуалац! Насилник је, према пресуди, малтретирао и бившу супругу јер је бранила њиховог сина геја, па је З. С. забрањено и да им прилази на мање од 100 метара!
„Виљушка
З. С. је у налету беса зграбио виљушку, прибио сина уз фрижидер и избо га по грудима и пазуху“
Ово је прва пресуда у Србији за насиље у ком је главни мотив мржња, у овом случају према геј популацији, којој припада син осуђеног!
Како смо сазнали од извора из истраге, насиље према сину и супрузи трајало је годинама, практично откада је З. С. сазнао да му је једино дете хомосексуалац. Малтретирање је кулминирало у периоду од 2013. до 2015, кад је З. С. скоро свакодневно вербално или физички насртао на сина, вређајући га због његовог сексуалног опредељења, али и на супругу, јер га је бранила.
– Сину је у једном тренутку прекипело то злостављање, па је насилном оцу рекао да се „тера у ку*ац“. З. С. је у налету беса зграбио виљушку, прибио је сина уз фрижидер и избо га по горњем делу груди и по пазуху. Окривљени је, такође, насртао и на своју тадашњу супругу, коју је називао курвом, проклињао је и стезао рукама за врат и руке – каже наш извор.
Мајка и син нису више желели да трпе тортуру, па су пријавили З. С. и он је крајем октобра ове године правоснажно осуђен за насиље у породици, са мотивима мржње.
У Првом основном тужилаштву у Београду нису желели да причају о детаљима овог случаја, у циљу заштите идентитета оштећених.
– Тужилаштво је доказало да је оптужени извршио кривично дело насиље у породици из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада – објаснили су у тужилаштву.
Иначе, „злочин из мржње“ уведен је у кривично законодавство Србије 24. децембра 2012. године, у члану 54а. Овом одредбом прописано је да, ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу.
Међутим, иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса је показала одређене нејасноће важећег законског решења, које је отежавало адекватну примену спорног члана 54а Кривичног законика. Тек уз консултације са Републичким јавним тужилаштвом, и уз сарадњу са Мисијом ОЕБС у Србији, утврђене су смернице за кривично гоњење злочина из мржње, па је прва пресуда за ово дело донета тек после шест година, и то у поступку против насилног оца З. С. из Београда.
Преузето са сајта Informer
