Zločin iz mržnje uveden je u krivično zakonodavstvo Republike Srbije Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, u članu 54a, kao posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje. Ovom odredbom propisano je da „ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela“.
Iako je prošlo više od pet godina od donošenja ovog zakona, praksa ukazuje na određene nejasnoće važećeg zakonskog rešenja, koje otežava adekvatnu primenu člana 54a Krivičnog zakonika, iz kog razloga je Republičko javno tužilaštvo u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji izradilo „Smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje“, a sve u cilju da se javnim tužiocima ukaže na značaj normiranja zločina iz mržnje, kao i na njihovu dužnost da sprovedu efikasnu istragu u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca ovih krivičnih dela, u skladu sa međunarodnim standardima.
Efikasno krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela učinjenih iz mržnje u smislu člana 54a Krivičnog zakonika pretpostavlja otkrivanje mržnje kao pobude za izvršenje krivičnog dela u što ranijoj fazi. Javni tužilac treba da prikupi i u optužnom aktu predloži sve dokaze na osnovu kojih se utvrđuje da je krivično delo učinjeno iz mržnje, dok sudovi prilikom odmeravanje kazne u ovakvim slučajevima, pored okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, mržnju kao pobudu za izvršenje krivičnog dela treba obavezno da cene kao otežavajuću okolnost. Osim toga, javni tužilac treba da u činjenični opis dela u optužnom aktu unese i okolnosti iz kojih proizilazi da je konkretno krivično delo učinjeno iz mržnje u smislu člana 54a Krivičnog zakonika.
Prva krivična presuda u Srbiji u kojoj je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne, shodno odredbi člana 54a Krivičnog zakonika, doneta je 17.10.2018. godine od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu za krivično delo nasilje u porodici, a po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Tužilaštvo je dokazalo da je navedeno krivično delo optuženi izvršio iz mržnje prema svom sinu zbog njegove seksualne orijentacije, te da je nasilje koje je preduzimao prema sinu i supruzi učinjeno iz predrasuda i mržnje prema grupi kojoj njegov sin pripada. Tokom istrage i pred sudom utvrđeni su diskriminatorni motivi zbog čega je tužilaštvo u završnoj reči predložilo strože kažnjavanje optuženog. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je tokom krivičnog postupka ukazalo da je takvo ponašanje optuženog društveno neprihvatnjivo i da ima posledice ne samo u odnosu na žrtvu, već i na grupu kojoj žrtva pripada. Ovim stavom tužilaštvo je iskazalo da je kod normiranja zločina iz mržnje i primene člana 54a Krivičnog zakonika izražena i preventivna uloga, a ne samo strože kažnjavanje i time je tužilaštvo jasno poslalo poruku da ne gleda blagonaklono da bilo ko ugrožava žrtvu zbog njene pripadnosti određenoj društvenoj grupi prema kojoj ima predrasude i oseća mržnju.
Zločin iz mržnje: Uslovna osuda za nasilje prema sinu geju
Prva krivična presuda u Srbiji u kojoj je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne, odnosi se na slučaj oca koji je vršio nasilje prema sinu i supruzi zbog predrasuda prema gej populaciji (LGBT) kojoj pripada i njegov sin.
BEOGRAD – Prva krivična presuda u Srbiji u kojoj je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne, odnosi se na slučaj oca koji je vršio nasilje prema sinu i supruzi zbog predrasuda prema gej populaciji (LGBT) kojoj pripada i njegov sin.
Na osnovu optužnog predloga Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, koje je uspelo da dokaže pred sudom da je krivično delo izvršeno iz mržnje i predsrasuda prema LGBT osobama, otac nasilnik je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od godinu dana sa rokom provere od tri godine.
Zločin iz mržnje – presuda za nasilje prema sinu i supruzi
Prva krivična presuda u Srbiji u kojoj je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne, odnosi se na slučaj oca koji je vršio nasilje prema sinu i supruzi zbog predrasuda prema LGBT populaciji LGBT kojoj pripada i njegov sin.
Na osnovu optužnog predloga Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, koje je uspelo da dokaže pred sudom da je krivično delo izvršeno iz mržnje i predsrasuda prema LGBT osobama, otac nasilnik je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od godinu dana sa rokom provere od tri godine.
Istom presudom izrečena mu je i zabrana prilaska žrtvama, sinu i supruzi, kažu Tanjugu u Prvom osnovnom tužilaštvu i istuču da je u pitanju pravosnažna presuda.
„Tužilaštvo je dokazalo da je navedeno krivično delo optuženi izvršio iz mržnje prema svom sinu zbog njegove seksualne orijentacije, te da je nasilje koje je preduzimao prema sinu i supruzi učinjeno iz predrasuda i mržnje prema grupi kojoj njegov sin pripada“, rečeno je Tanjugu u tom tužilaštvu.
Tokom istrage i pred sudom utvrđeni su diskriminatorni motivi zbog čega je tužilaštvo u završnoj reči predložilo strože kažnjavanje optuženog.
Tužilaštvo je tokom postupka zauzelo stav da je takvo ponašanje optuženog društveno neprihvatnjivo i da ima posledice ne samo u odnosu na žrtvu, već i na grupu kojoj žrtva pripada.
„Ovim stavom tužilaštvo je iskazalo da je kod normiranja zločina iz mržnje i primene člana 54a Krivičnog zakonika izražena i preventivna uloga, a ne samo strože kažnjavanje“, kažu u tužilaštvu i dodaju je time poslata jasna poruka da tužilaštvo ne gleda blagonaklono da bilo ko ugrožava žrtvu zbog njene pripadnosti određenoj društvenoj grupi prema kojoj ima predrasude i oseća mržnju.
„Zločin iz mržnje“ uveden je u krivično zakonodavstvo Srbije 24. decembra 2012. godine, u članu 54a, kao posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje.
Ovom odredbom propisano je da „ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela“.
Kako su za Tanjug rekli u tužilaštvu, iako je prošlo više od pet godina od donošenja ovog zakona, praksa ukazuje na određene nejasnoće važećeg zakonskog rešenja, koje otežava adekvatnu primenu člana 54a Krivičnog zakonika.
Zbog toga je Republičko javno tužilaštvo u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji izradilo „Smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje“, da bi se javnim tužiocima ukazalo na značaj normiranja zločina iz mržnje, kao i na njihovu dužnost da sprovedu efikasnu istragu u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca ovih krivičnih dela, u skladu sa međunarodnim standardima, ističu u tužilaštvu.
U tužilaštvu pojašnjavaju da se za efikasno krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela učinjenih iz mržnje pretpostavlja otkrivanje mržnje kao pobude za izvršenje krivičnog dela u što ranijoj fazi.
Javni tužilac treba da prikupi i u optužnom aktu predloži sve dokaze na osnovu kojih se utvrđuje da je krivično delo učinjeno iz mržnje, dok sudovi prilikom odmeravanje kazne u ovakvim slučajevima, pored okolnosti iz člana 54. Krivicnog zakonika, mržnju kao pobudu za izvršenje krivičnog dela treba obavezno da cene kao otežavajuću okolnost.
Osim toga, javni tužilac treba da u činjenični opis dela u optužnom aktu unese i okolnosti iz kojih proizilazi da je konkretno krivično delo učinjeno iz mržnje u smislu člana 54a Krivičnog zakonika.
Preuzeto sa sajta RTS
Prva presuda za zločin iz mržnje, poruka – nasilje kažnjivo
Komitet pravnika za ljudska prava saopštio je da je doneta prva pravosnažna presuda za krivično delo zločina iz mržnje, a reč je o slučaju nasilja u porodici nad LGBT osobom u kojem je motiv zločina uzet kao otežavajuća okolnost.
U postupku koji je vodila advokatica Jukoma Kristina Todorović, nasilje u porodici bilo je motivisano činjenicom da je oštećeni pripadnik LGBT populacije.
„Nasilje u poorodici trajalo je niz godina, otac je bio agresivan prema sinu, jer mu je otkrio seksualnu orijentaciju. Sin je podneo prijavu, ali pošto nije imao zastupnika, krivična prijava je odbačena. Budući da nasilje nije zaustavljeno, ponavljalo se, kao i prema majci, obratio se nama, prepoznali smo da je delo iz mržnje. Otac se branio da sve to ne bi uradio da sin nije gej“, ispričala je Kristina Todorović kako je tekao postupak.
Ona je objasnila da zločin iz mržnje nije novi element, ali da je problem bio u tome što se nije znalo čija je obaveza da se pozove na taj član.
„Mi smo primetili da tužilaštvo i policija insistiraju da se osoba „autuje“, umesto da se istražuje motiv napada. Nadam se da je ovo znak da će pravosuđe da istražuje motiv, umesto da nekog primorava da se „autuje“ kao LGBT“, kaže Stefan Šparavalo.
„Da li je na policiji, tužilaštvu ili sudu. Mi smo raspravljali o tome, Tužilaštvo ima obavezu da uključi taj član da bi sud mogao da donese presudu. Ovaj motiv se tretira kao otežavajuća okolnost, motiv mržnje određuje da će sud odrediti strožu kaznu, ako je delo počinjeno iz mržnje“, kaže Todorović.
Aktivista organizacije „Da se zna“ Stefan Šparavalo kaže da je dobro što konačno imamo reakciju nadležnih institucija uz poruku da je nasilje kažnjivo. Kako kaže, imamo reakciju države da se nasilje nad LGBT osobama sankcioniše.
„Nacionalni demokratski institut je radio istraživanje – 70 odsto LGBT osoba doživelo je neku vrstu psihičkog nasilja, 23 odsto neku vrstu fizičkog nasilja. Samo 11 odsto prijavljuje slučajeve nasilja, dok većina slučajeva ostaje u sivoj zoni i neprijavljena. Mi smo mapirali 34 zločina iz mržnje, to nije konačan broj, jer se LGBT zajednica nalazi svuda, teško je doći do LGBT osoba pošto nisu svi autovani, a naš zadatak je da i dalje tražimo“, kaže Šparavalo.
On je naveo da ova presuda treba da ohrabri pripadnike zajednice, jer je pokazala da država ima sredstva i načine da pruži zaštitu. Pored toga, kaže, zaštićene su i druge zajednice, i nada se da će presuda imati dalekosežni značaj.
Na pitanje koliko je prisutno nasilje u porodici, gosti su saglasni da ga ima, ali da često ostaje skriveno od organa, jer se žrtve boje da prijave.
„Neretko ostaju skriveni i od organa, to jeste problem, recimo, osoba LGBT populacije je odbila da bude svedok u jednom postupku, dešava se da gubimo svedoke“, kaže Kristina Todorović.
„Iskustvo u radu sa žrtvama pokazuje da je prisutno nasilje u porodici, oni se plaše da prijave jer bi poziv došao na kućnu adresu, mlađi su ekonomski zavisni od porodice i onda se plaše“, kaže Stefan Šparavalo.
Preuzeto sa sajta N1
Sud uslovno kaznio oca za zlostavljanje sina homoseksualca
Beograđanin oglašen krivim za nasilje u porodici iz mržnje, što je prva ovakva pravosnažna presuda u Srbiji. – Torturu trpela i majka
U Srbiji je doneta prva pravosnažna presuda u kojoj je, prilikom odmeravanja kazne, motiv mržnje uzet kao posebno otežavajuća okolnost. Izrekao ju je Prvi osnovni sud u Beogradu nakon što je utvrdio da je okrivljeni Z. S. godinu i po dana pretio ubistvom i verbalno i fizički maltretirao sina I. S. (36) samo zato što je homoseksualac.
Pored sina, okrivljeni je na isti način maltretirao i svoju suprugu zato što je „prikrivala sina”, odnosno od njega krila njegovo seksualno opredeljenje.
Odlukom suda, Z. S. je oglašen krivim za dva krivična dela nasilja u porodici. Iako je za svako delo ponaosob osuđen na osam, odnosno šest meseci zatvora, jedinstvena kazna bila je mnogo blaža. Izrečena mu je uslovna osuda od godinu dana, koja se neće izvršiti ukoliko ne počini drugo krivično delo u naredne tri godine. Istovremeno, Z. S. je zabranjeno da sinu i supruzi, godinu dana od pravnosnažnosti presude, prilazi na udaljenost manju od 100 metara, ali i da ih uznemirava.
Kako su se postupajući tužilac i okrivljeni odmah po objavljivanju presude odrekli prava žalbe, presuda je postala pravosnažna.
U presudi u koju je „Politika” imala uvid, navodi se da je Z. S. oktobra 2013. godine, nakon saznanja da mu je sin homoseksualne orijentacije, verbalno napao I. S. govoreći mu da će ga ubiti i sravniti sa zemljom u slučaju da je gej. Istoga dana, svojoj supruzi je, nazivajući je pogrdnim imenom, pretio da će mu platiti za prikrivanje sina.
– Nekoliko trenutaka kasnije Z. S. je izašao iz stana, a nakon što se vratio ponovo je sinu pretio da će ga ubiti. Isto će, kazao je, uraditi i osobi koju dovede u stan. Z. S. je govorio sinu da mora da se promeni ili će ga zaklati – navodi se u presudi Prvog osnovnog suda.
Okrivljeni se nije zaustavio na verbalnim uvredama i pretnjama. Samo nedelju dana nakon prvog incidenta, on je u pripitom stanju, sina isterao iz prostorije u kojoj je sa majkom gledao televizor vičući da ne može da gleda bolesnika u svojoj sobi.
– Nakon što je suprugu nazvao pogrdnim imenom i promenio kanal, Z. S. je nasrnuo na sina, oborio televizor na pod i udario mu šamar. Pošto je majka oštećenog stala između njih, okrivljeni ju je udario u lice zbog čega je nesrećna žena pala na pod. Vikao je da će on ili izlečiti sina ili će ga smestiti u zatvor gde će ga grubo silovati. Suprugu je optuživao da je kriva što je od njega krila seksualno opredeljenje njihovog sina, a potom zapretio da će ih oboje ubiti, da će nju smestiti u ludnicu i da ga neće sramotiti i kvariti njegove korene – navodi se dalje u presudi.
Pretnje i uvrede postale su gotovo svakodnevne, da bi 4. decembra 2013. godine, okrivljeni zapretio sinu da mora da se odseli u Holandiju „gde trpe takve bolesnike”. Istovremeno je suprugu vređao da je psihički obolela „kada može da štiti p….”.
Najdrastičniji napad oca na sina dogodio se 13. aprila 2015. godine. Fizički nasrćući na I. S. i govoreći mu da je „nevernik, užasna p….”, okrivljeni je uzeo viljušku, nabio ga uz frižider i njome ga ogrebao ispod pazuha.
– Supruga je 14. maja 2015. pozvala Z. S. da joj pomogne zbog havarije u kupatilu porodičnog stana. Umesto da otkloni kvar, okrivljeni ju je nazvao stokom i vikao na nju „kakva si, što sam te oženio”, a potom je napao s leđa, stežući je za vrat i desnu ruku iznad lakta – navodi se u presudi.
Prva presuda za nasilje iz mržnje
Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) je, posle donošenja presude protiv Z. S. zbog nasilja u porodici iz mržnje, podsetio da je decembra 2012. godine u Krivični zakonik Republike Srbije uveden član 54-a u kom se navodi da će se krivično delo motivisano mržnjom zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta druge osobe ceniti kao obavezna otežavajuća okolnost.
Predstavnici JUKOM-a navode da od tada ona nije uzeta u obzir ni u jednoj presudi, uprkos brojnim prijavama koje su podnosile nevladine organizacije i pojedinci.
Prema istraživanju koje su sprovele organizacije koje se zalažu za prava LGBT populacije, ove osobe, zbog svoje seksualne orijentacije u 40 odsto slučajeva nasilje doživljavaju od članova porodice.
– Stoga je ova presuda od naročitog značaja za zaštitu prava LGBT osoba, ali i pripadnika ostalih manjinskih grupa. Nadamo se da će ona uticati na sudsku praksu u ovakvim i sličnim slučajevima – saopšteno je iz JUKOM-a.
Preuzeto sa sajta Politika
BEOGRAĐANIN PRETUKAO SINA I IZBO GA VILjUŠKOM ZATO ŠTO JE GEJ! Na suđenju za ZLOČIN IZ MRŽNjE dobio uslovnu robiju!
Beograđanin Z. S. (59) osuđen na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine, jer je vređao i tukao svog sina I. S. samo zato što je ovaj homoseksualac. Otac dobio i zabranu prilaska sinu i bivšoj ženi
Beograđanin Z. S. (59) osuđen je krajem oktobra na uslovnu kaznu zatvora jer je fizički i psihički maltretirao sina I. S., samo zato što je ovaj homoseksualac! Nasilnik je, prema presudi, maltretirao i bivšu suprugu jer je branila njihovog sina geja, pa je Z. S. zabranjeno i da im prilazi na manje od 100 metara!
„Viljuška
Z. S. je u naletu besa zgrabio viljušku, pribio sina uz frižider i izbo ga po grudima i pazuhu“
Ovo je prva presuda u Srbiji za nasilje u kom je glavni motiv mržnja, u ovom slučaju prema gej populaciji, kojoj pripada sin osuđenog!
Kako smo saznali od izvora iz istrage, nasilje prema sinu i supruzi trajalo je godinama, praktično otkada je Z. S. saznao da mu je jedino dete homoseksualac. Maltretiranje je kulminiralo u periodu od 2013. do 2015, kad je Z. S. skoro svakodnevno verbalno ili fizički nasrtao na sina, vređajući ga zbog njegovog seksualnog opredeljenja, ali i na suprugu, jer ga je branila.
– Sinu je u jednom trenutku prekipelo to zlostavljanje, pa je nasilnom ocu rekao da se „tera u ku*ac“. Z. S. je u naletu besa zgrabio viljušku, pribio je sina uz frižider i izbo ga po gornjem delu grudi i po pazuhu. Okrivljeni je, takođe, nasrtao i na svoju tadašnju suprugu, koju je nazivao kurvom, proklinjao je i stezao rukama za vrat i ruke – kaže naš izvor.
Majka i sin nisu više želeli da trpe torturu, pa su prijavili Z. S. i on je krajem oktobra ove godine pravosnažno osuđen za nasilje u porodici, sa motivima mržnje.
U Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu nisu želeli da pričaju o detaljima ovog slučaja, u cilju zaštite identiteta oštećenih.
– Tužilaštvo je dokazalo da je optuženi izvršio krivično delo nasilje u porodici iz mržnje prema svom sinu zbog njegove seksualne orijentacije, te da je nasilje koje je preduzimao prema sinu i supruzi učinjeno iz predrasuda i mržnje prema grupi kojoj njegov sin pripada – objasnili su u tužilaštvu.
Inače, „zločin iz mržnje“ uveden je u krivično zakonodavstvo Srbije 24. decembra 2012. godine, u članu 54a. Ovom odredbom propisano je da, ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću.
Međutim, iako je prošlo više od pet godina od donošenja ovog zakona, praksa je pokazala određene nejasnoće važećeg zakonskog rešenja, koje je otežavalo adekvatnu primenu spornog člana 54a Krivičnog zakonika. Tek uz konsultacije sa Republičkim javnim tužilaštvom, i uz saradnju sa Misijom OEBS u Srbiji, utvrđene su smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje, pa je prva presuda za ovo delo doneta tek posle šest godina, i to u postupku protiv nasilnog oca Z. S. iz Beograda.
Preuzeto sa sajta Informer
