Република Србија
ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ

У вези Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу 01. јуна 2017. године.

1.Шта је насиље у породици у смислу Закона о спречавању насиља у породици?

-Насиље у породици у смислу овог Закона јесте акт физичког, сексуалног, физичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу ( супруга, ванбрачна супруга, емотивна партнерка) или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији (отац, мајка, дете, баба и деда), а у побочној линији другог степена (брат, сестра, тетка, ујак, стриц) или са којим је сродник по тазбини другог степена (таст, ташта, свекар, свекрва) или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.

 

2.Шта је физичко насиље?

 – физичко насиље је употреба физичке силе независно да ли је дошло до телесне повреде.

 

3.Шта је сексуално насиље?

 -Сексуално насиље  је било који сексуални чин, покушај остваривања сексуалног чина, нежељени сексуални коментар или предлог који је усмерен против особе и њене сексуалности.

 

4.Шта је економско насиље?

 -Економско насиље представља ускраћивање или контролу приступа новцу, ускраћивање права на власништво, спречавање приступа запослењу или образовању, те директну контролу радног понашања и професионалних избора.

 

5.Према коме може бити извршено насиље у породици?

 -Насиље може бити извршено према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу ( супруга, ванбрачна супруга, емотивна партнерка), крвни сродник у правој линији (дете, отац, мајка, баба и деда) , побочној линији до другог степена (брат, сестра, ујак, тетка, стриц,), сродник по тазбини друго степена (таст, ташта, свекар, свекрва), усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ, према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.

 

6.Када постоји непосредна опасност од насиља?

 -Непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произилази да је он спреман да у времену које непосредно предстоји по први пут учини или понови насиље у породици.

 

7. Ко може да пријави насиље у породици?

 -Свако мора да пријави без одлагања насиље у породици или непосредну опасност од њега. Државни и други органи, организације и установе обавезне су да неодложно пријаве свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега.

 

8.Коме се пријављује насиље у породици?

 -Полицији или јавном тужиоцу.

 

9.Које су дужности полицијских службеника сходно Закону о спречавању насиља у породици?

 -Полицијски службеници су дужни да реагују на сваки позив о пријављеном случају насиља и  да интервенишу на лице места.

 

10.Ко изриче хитну меру?

 -Хитне мере издаје надлежни полицијски службеник.

 

11.У којој форми се изриче хитна мера?

 -У форми наређења.

 

12.Које  хитне мере  изриче полицијски службеник?

 1-мера привременог удаљења учиниоца из стана;

2-мера привремене забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој.

Наређењем могу да се изрекну обе хитне мере.

 

13.Коме се уручује хитна мера?

 -Наређење се уручује лицу кома је хитна мера изречена.

 

14.Шта се дешава уколико лице коме је изречена хитна мера одбије пријем наређења надлежног полицијског службеника?

 -Ако лице одбије пријем наређења, надлежни полицијски службеник саставља о томе белешку, чиме се сматра да је наређење уручено.

 

15.Колико дуго траје хитна мера коју изриче надлежни полицијски службеник?

-Хитна мера коју изриче надлежни полицијски службеник траје 48 часова од уручења наређења.

 

16.Да ли лице коме је изречена хитна мера привременог удаљења учиниоца из стана може узети своје личне и неопходне ствари након изрицања мере?

-Ако буде продужена хитна мера привременог удаљења учиниоца из стана, лице коме је изречена може да у пратњи полицијских службеника узме из стана неопходне личне ствари.

 

17.Ко подноси предлог да се хитна мера изречена наредбом полицијског службеника продужи.

 -У року од 24 часа од часа уручења наредбе – наређења лицу коме је изречена хитна мера,  јавни тужилац подноси предлог за продужење ове мере судији за претходни поступак.

 

18.Шта судија за претходни поступак може одлучити поводом предлога јавног тужиоца да се хитна мера продужи:

 – суд може решењем продужити хитну меру

или

– решењем одбити предлог као неоснован.

 

19.За који временски период суд може продужити хитну меру?

-Суд може хитну меру продужити за још 30 дана.

 

20 .Ко подноси жалбу на одлуку судије за претходни поступак (решење)?

-Жалбу могу поднети основни јавни тужилац и лице коме је изречена хитна мера.

 

21.Да ли жалба одлаже извршење решења основног суда?

-Жалба не одлаже извршење решења основног суда.

 

22.Коме се изјављује жалба на одлуку судије за претходни поступак основног суда?

-Жалба се изјављује Вишем суду преко Основног суда у року од 3 дана од дана пријема решења.

 

23.Ко одлучује о жалби?

– О жалби одлучује веће вишег суда у року од 3 дана од дана.

 

24.Шта Виши суд може одлучити?

 -Виши суд може одбити жалбу и потврдити решење основног суда,

-Виши суд може усвојити жалбу и преиначити решење основног суда.

-Виши суд не може укинути решење основног суда и предмет вратити основном суду на поновно одлучивање.

 

25.Шта је индивидуални план заштите и подршке жртви сходно Закону о спречавању насиља у породици?

-Индивидуални план заштите и подршке је скуп мера, којима се одређују, рокови за предузимање конкретних мера, план праћења предузетих мера, план процене делотворности планираних и предузетих мера и предвиђања и коме се жртва јавља у случају кршења хитних мера. Индивидуалним планом заштите предвиђају се мере заштите.

 

26.Шта су мере заштите?

-То су мере којима се омогућава, безбедност жртве, заустављање насиља, спречавање поновног насиља, заштита права жртве.

 

27.Шта омогућавају мере подршке?

– Мере подршке омогућавају да се жртви пружи психосоцијална и друга подршка ради њеног: опоравка, оснаживања и осамостаљивања.

 

28.Да ли се за сваку жртву насиља доноси индивидуални план заштите?

-Да, за сваку жртву насиља доноси се индивидуални план заштите.

 

У вези Службе за информисање и подршку оштећенима и сведоцима у јавним тужилаштвима.

1.Који су циљеви и задаци ове службе?

-Служба за информисање и подршку оштећенима и сведоцима кривичног дела, пружа информације о даљем поступку (која фаза поступка предстоји, у чему се она разликује од претходне, који је њен смисао и значај).

Пружа информације о томе како ће изгледати суђење (ко ће све бити присутан, који је распоред седења, ко води поступак, која је улога тужиоца, ко ће све сведоку постављати питања, на који начин тужилац може заштитити сведока током поступка и слично).

Пружа информације о мерама заштите које су тражене уколико су тражене уз јасно ограничење да је реализација мера у домену надлежности другог актера.

Провери да ли сведок има још неких питања или брига у вези са престојећим претресом.

Пружа подршку сведоку (на пример: тиме шта ће рећи, колико је сведочење важно јавном тужиоцу, тиме што ће показати да је свестан колико је сведоку тешко да говори о стресним догађајима и слично).

 

2.Шта запослени у Служби за информисање и подршку оштећенима не могу разговарати са оштећенима и сведоцима?

 -У току рада са сведоцима и оштећенима, запослени у Служби за информисање и подршку не могу са тим лицима разговарати о садржини њихових исказа, давати правне савете нити на било који други начин утицати на исказ сведока.

 

3.Када поступа  Служби за информисање и подршку оштећенима и сведоцима?

 -Служба за информисање и помоћ поступа према оштећеним и сведоцима у складу са индивидуалном проценом потреба пре, у току и непосредно након давања исказа.

 

4.У ком временском периоду је ова служба доступна и који су њени контакти:

Служба за помоћ и подршку је доступна свим грађанима, учесницима кривичног поступка, који имају статус сведока или оштећених, она је доступна сваког радног дана од 07.30-15.30, у просторијама Првог ОЈТ у Београду, Зграда СИВ 2, Нови Београд, Булевар др Зорана Ђинђића број 107,

контакт тел: 011/635-4447.

Mail: sluzbazainformisanje@prvo.ojt.rs

Да ли ми је неопходан адвокат у поступку који се против мене води?

Законик о кривичном поступку у члану 74 прописује ситуације у којима окривљени мора имати браниоца и то су:

1) ако је нем, глув, слеп или неспособан да се сам успешно брани – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;

2) ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;

3) ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен – од лишења слободе, па до правноснажности решења о укидању мере;

4) ако му се суди у одсуству – од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје;

5) ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао – од доношења решења да се главни претрес одржи у његовој одсутности, па до правноснажности решења којим суд утврђује престанак неспособности за учествовање на главном претресу;

6) ако је због нарушавања реда удаљен из суднице до завршетка доказног поступка или завршетка главног претреса – од доношења наредбе о удаљењу, па до повратка у судницу или до саопштавања пресуде;

7) ако се против њега води поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења – од подношења предлога за изрицање такве мере, па до доношења одлуке из члана 526. ст. 2. и 3. овог законика или до правноснажности решења о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења;

8) од почетка преговора са јавним тужиоцем о закључењу споразума из члана 313. став 1, члана 320. став 1. и члана 327. став 1. овог законика, па до доношења одлуке суда о споразуму;

9) ако се претрес одржава у његовој одсутности (члан 449. став 3.) – од доношења решења да се претрес одржи у његовој одсутности, па до доношења одлуке суда о жалби на пресуду.

У свим осталим ситуацијама окривљени не мора, а може имати браниоца и његово присуство/одсуство нема својство процесне претпоставке.

У ситуација које су побројане у члану 74 Законика о кривичном поступку окривљени мора имати браниоца па у случају да бранилац не буде изабран или у току кривичног поступка окривљени остане без браниоца, јавни тужилац или председник суда пред којим се води поступак ће му за даљи ток поступка решењем поставити браниоца по службеној дужности, по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора.

 

Желим браниоца, ставља ми се на терет кривично дело за које није обавезна одбрана, али не располажем новчаним средствима да га платим?

Чланом 77. Законика о кривичном поступку прописана је одбрана сиромашног, те предвиђено да ће се окривљеном, који према свом имовинском стању не може да плати награду и трошкове браниоца, поставити  на његов захтев бранилац иако не постоје разлози за обавезну одбрану, ако се кривични поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко три године или ако то налажу разлози правичности. У том случају, трошкови одбране падају на терет буџетских средстава суда. О том захтеву одлучује судија за претходни поступа, председник већа или судија појединац, а браниоца решењем поставља председник суда пред којим се води поступак по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора. Тако постављени бранилац има својство браниоца по службеној дужности.

При оцени да ли је ситуација окривљеног таква да нема средстава да плати браниоца, у обзир се узимају приходи и расходи окривљеног и  висина трошкова одбране који су у изгледу. Окривљени треба да пружи податке о свом имовном стању (имовини и приходима), лицима које издржава и доказе о томе.

 

Право окривљеног да у току поступка разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ ?

У члану 68. Законика о кривичном поступку, између осталих, прописано је и право окривљеног да разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ. Да би окривљени имао право да разматра списе неопходно је, тј. услов је да буде саслушан по одредбама о саслушању окривљеног, како је то предвиђено чланом 251. став 1. Законика о кривичном поступку, док право да прочита кривичну пријаву, записник о увиђају и налаз и мишљење вештака има непосредно пре првог саслушања. Окривљеном се ово право може одложити у случају када је више лица окривљено за кривично дело, док јавни тужилац не саслуша  последњег окривљеног који му је доступан (члан 303. став 1. Законика  о кривичном поступку).

 

Да ли сам дужан да сведочим у кривичном поступку који се води против мог сина?

Према члану 94. Законика о кривичном поступку од дужности сведочења ослобођено је: лице са којим окривљени живи у браку, ванбрачној или другој трајној заједници живота; сродник окривљеног по крви у правој линији, у побочној линији до трећег степена закључно, као и сродник по тазбини до другог  степена  закључно; усвојеник и усвојитељ окривљеног. Такође, малолетно лице које, обзиром на узраст и душевну развијеност, није способно да схвати значај права да је ослобођено од дужности сведочења, не може се испитати  као сведок, осим ако то сам окривљени захтева. Орган поступка је дужан да наведена лица упозори да не морају да сведоче.    Лица побројана у наведеном  члану имају привилегију да сама одлуче да ли ће у кривичном поступку дати исказ.

 

Шта је притвор ?

Притвор је мера за обезбеђење присуства окривљеног и несметано вођење кривичног поступка и може се одредити према осумњиченом ако се крије или се не може утврдити његова истоветност или у својству оптуженог очигледно избегава да дође на главни претрес или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства; ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче; ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети; ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

 

Шта је опортунитет (одлагање кривичног гоњења)?

Како то прописује члан 283 Законика о кривичном поступку Јавни тужилац може одложити кривично гоњење (применити опортунитет) за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичени прихвати једну или више од следећих обавеза:

1) да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету;

2) да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе;

3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад; 4) да испуни доспеле обавезе издржавања;

5) да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога;

6) да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања;

7) да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком.

У наредби о одлагању кривичног гоњења јавни тужилац ће одредити рок у којем осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину дана.

Ако осумњичени у року изврши обавезу из става 1. овог члана, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и о томе обавестити оштећеног, а одредба члана 51. став 2. законика неће се примењивати.

 

До ког тренутка се према мени може одложити кривично гоњење?

Кривично гоњење се може одложити до тренутка покретања кривичног поступка, тј. до тренутка одређивања главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку као и до доношења решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку

Након тог тренутка, у смислу одредаба Законика о кривичном поступку, није више могуће одложити кривично гоњење.

 

Да ли се према мени може одложити кривично гоњење више од једног пута?

У свакој конкретној ситуацији поступајући Заменик јавног тужиоца процењује испуњеност законом прописаних услова, те целисходност одлагања кривичног гоњења, посебно ценећи ранију осуђиваност лица у односу на које се гоњење одлаже, ранију прекршајну кажњаваност, те околности под којима је кривично дело учињено, па у зависности од тога зависи и одлука да ли ће према неком лицу бити одложено гоњење уколико је већ једном или више пута одлагано.

 

Да ли ће се одлагање кривичног гоњења примењивати сваки пут када су испуњени законски услови и када је окривљени заинтересован да се наведени институт примени?

Законик о кривичном поступку не обавезује јавног тужиоца да у сваком конкретном случају, када су за то испуњени законски  услови, примени институт одлагања кривичног гоњења, па се тако, према  ставу овог тужилаштва, овај институт по правилу неће примењивати код кривичних дела из групе кривичних дела против  полне слободе,  код кривичних дела  са коруптивним елементима, код кривичног дела  угрожавање јавног саобраћаја  из члана  289. став 1. Кривичног законика (са умишљајем: црвено светло и алкохол преко 0,5 промила), кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних  материја из члана 348. став 1. Кривичног законика, као и за друга кривична дела за која тужилац сматра да није целисходна примена поменутог института, те ни у случајевима  када  је осумњичени више пута осуђиван.

 

Где обављам друштвено користан рад и на који рачун уплаћујем новац у хуманитарне сврхе?

Прво основно јавно тужилаштво у Београду има закључене Протоколе о реализацији друштвено-корисног рада са Јавним комуналним предузећем „Градска чистоћа“ и Јавним комуналним предузећем „Зеленило Београд“, у која се упућују окривљени у односу на које је одложено кривично гоњење како би обавили рад из делокруга њихових регистрованих делатности, док се новац у хуманитарне сврхе уплаћује на наменски рачун опортунитета Владе Републике Србије  840-743925843-54, а за средства са тог рачуна могу конкурисати хуманитарне организације, фондови и јавне установе.

 

Шта је споразум о признању кривичног дела?

Законик о кривичном поступку Јавном тужиоцу као субјекту кривично – правног прогона оставља могућност постизања споразума о признању кривичног дела са окривљеним. Овакав вид споразумевања, гледано са стране тужилаштва, доприноси економичности кривичног поступка обзиром да поступци знају да буду дуготрајни и скупи,  а споразум као такав, те спремност и иницијатива окривљеног за закључење истог могу значајно утицати на блаже кажњавање, тј. предлог блаже кривичне санкције од стране тужиоца. Приликом закључења споразума о признању кривичног дела окривљени мора имати браниоца, кога може ангажовати сам или ће му истог поставити Тужилаштво по службеној дужности.

 

До ког момента је могуће закључити споразум о признању кривичног дела?

Споразум о признању кривичног дела јавни тужилац и окривљени могу закључити до завршетка главног претреса.

 

Да ли судија мора да прихвати споразум о признању кривичног дела који сам закључио са јавним тужиоцем?

Суд у сваком конкретном случају одлучује о споразуму о признању кривичног дела, те у том смислу може:

  1. одбацити споразум уколико не садржи све обавезне елементе прописане Закоником о кривичном поступку или уколико није дошао окривљени који је уредно позван, а није оправдао изостанак;
  2. одбити споразум уколико дело које је предмет оптужбе није кривично дело, уколико је кривично гоњење застарело или уколико нема довољно доказа да је окривљени учинио кривично дело које му се ставља на терет или уколико није испуњен неки од услова за прихватање споразума;
  3. прихватити споразум и огласити окривљеног кривим уколико утврди да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, уколико утврди да је окривљени  свестан свих последица закљученог споразума, као и уколико постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело, као и да је предложена кривична санкција у складу са законом.

 

Шта се дешава са споразумом о признању кривичног дела уколико судија одбије исти?

Када решење којим је суд одбио споразум постане  правноснажно споразум о признању  кривичног дела и сви списи у вези са њим уништавају се у присуству судије који је донео то решење и о томе се саставља записник, а поступак се враћа у фазу која је претходила закључењу  споразума и тај судија не може учествовати у даљем току поступка.  Практично, у оваквом случају долази до „брисања“ читаве наведене етапе поступка и њених резултата.