Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici
Prvo osnovno javno tužilaštvu u Beogradu je pored odeljenja za opšti kriminal u maju 2015. godine formiralo i odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, uz prethodno odobrenje Republičkog javnog tužilaštva. Ovo odeljenja beleži odlične rezultate, doprinelo je efikasnijoj primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu dana 01.06.2017. godine, sve zahvaljujući postupajućim zamenicima koji se specijalizuju za predmetnu materiju. U okviru odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici ostvarena je multisektorska saradnja na najvišem nivou između ovog Tužilaštva, Centra za socijalni rad, Ministarstva unutrašnjih poslova, zdravstvenih ustanova i drugih državnih organa, a sve u cilju što bržeg otkrivanja i prepoznavanja nasilja, kao i pružanju zaštite oštećenima. Takođe, dana 09.05.2016. godine u Prvom tužilaštvu počela je sa radom služba za informisanje oštećenih lica i svedoka, koja je oformljena na predlog takođe Republičkog javnog tužilaštva, i jedina je u osnovnim tužilaštvima, a postoji i u još nekoliko Viših javnih tužilaštava u Srbiji.
U odeljenju za borbu protiv nasilja u porodici Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu raspoređeno je osam zamenika javnog tužioca koji postupaju u predmetima iz oblasti krivičnih dela protiv braka i porodice tako da je za svaku opštinu iz nadležnosti Prvog OJT-a raspoređen određeni broj zamenika. Saglasno članu 25. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u okviru ovog odeljenja se organizuju sastanci grupe za koordinaciju kojima predsedava zamenik javnog tužioca zadužen za opštinu za koju je formirana podgrupa, a sastancima obavezno prisustvuju nadležni policijski službenik i psiholog Centra za socijalni rad. Sastanci se održavaju minimum dva puta mesečno, a vrlo često se zakazuju i vanredni sastanci u zavisnosti od konkretnih potreba i broja prijavljenih slučajeva nasilja u periodu koji prethodi, a koji se kroz izveštaj dostavlja na dan održavanja sastanka od strane nadležnog policijskog službenika. Navedeni sastanci se održavaju u prostorijama tužilaštva, a za potrebe funkcionisanja rada raspoređenih zamenika u odeljenju obezbeđeni su tehnički uslovi i podrška u smislu posebnih zapisničara, tužilačkih saradnika kao i referenata koji su zaduženi radom u ovoj oblasti. Kako bi se ispunili ciljevi – da se žrtvi nasilja pruži sveobuhvatna, integrisana podrška, predsedavajući na sastanke poziva ne samo same žrtve već i ordinirajuće lekare, psihologe, psihijatre, te predstavnike vaspistnih ustanova, direktore škola i pedagoge, a takođe bilo je slučajeva kada sastanku prisustvuju svi članovi porodice kao i psiholog škole koju pohađa dete koje je eventualno žrtva psihičkog nasilja. Na sastancima se diskutuje o svim prijavljenim slučajevima nasilja bez obzira da li se radi o krivičnim prijavama nadležne policijske stanice, izveštajima o intervenciji određene policijske stanice ili izveštajima Gradskog centra za socijalni rad. Takođe, zahvaljujući Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima sudije parničnog odeljenja dostavljaju ovom tužilaštvu i rešenja o privremenim merama zaštita od nasilja u porodici na osnovu kojih rešenja se formiraju posebni predmeti, a koji su takođe predmet diskutovanja. Na sastancima grupe za koordinaciju u zavisnosti od procene stepena rizika od nasilja ili od recidiva nasilja, a koju procenu donose svi prisutni, izrađuju se individualni planovi zaštite i podrške žrtvi koji se združuju spisima predmeta i prati se primena istih, dok postoji potreba za tim. U pojedinim slučajevima ukoliko žrtva nije pristupila sastanku pozivana je usmeno telefonskim putem i sa istom se obavlja razgovor na okolnosti eventualnog ponovljenog nasilja ili drugog oblika uznemiravanja, a imajući u vidu promenljivost parametara za procenu rizika, a sadržina razgovora se unosi u zapisnik i istovremeno se određuju radnje i mere koje preduzimaju policijski službenici, socijalni radnici i postupajući zamenici kako bi se žrtva osnažila, te kako bi joj se obezbedila pomoć pri smeštaju, davanju socijalne pomoći, uključivanju u program zaštite pri Gradskom centru za socijalni rad.
Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, odnosno od 01.06.2017. godine na teritoriji GO Palilula održan je 21 sastanak grupe za koordinaciju, dok je broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi 143, na teritoriji GO Zvezdara 16 sastanaka i 62 individualna plana, na teritoriji GO Vračar 19 sastanaka i 233 individualna plana, na teritoriji GO Savski venac 14 sastanaka i 86 individualnih planova i na teritoriji GO Stari grad održano je 14 sastanaka grupe za koordinaciju i izrađeno je 75 individualnih planova zaštite i podrške.
Jedan od primera efikasnog delovanja grupe za koordinaciju je dobro koordinisana akcija policijskih službenika i radnika Gradskog centra za socijalni rad, kada su policijski službenici, nakon što je završeno viđanje deteta u kontrolisanim uslovima u prostorijama GSCR, Odeljenje Zvezdara, lice za kojim je prethodo bila raspisana potraga doveli u prostorije ovog tužilaštva kako bi isti bio saslušan u svojstvu osumnjičenog. Ovakvo postupanje je dogovoreno na samom sastanku grupe za koordinaciju gde je došlo do ukrštanja informacija o kretanjima osumnjičenog, a prilikom diskutovanja individualnog plana zaštite i podrške žrtvi.
Takođe, uvedena je obavezna praksa da postupajući zamenik pre ispitivanja svedoka oštećenog istom uruči primerak lifleta Službe za informisanje i pružanje podrške oštećenima sa svim odredbama procesnih zakona koje se odnose na svedoke.
U predmetima, u kojima iz samog inicijalnog akta-krivične prijave oštećenog ili izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova, proizilazi da nema elemenata bića krivičnog dela protiv braka i porodice, niti bilo kog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, nakon što se evenualno preventivno izvrše i dodatne provere stavljanjem zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja, upućuje se i poziv prijavljenom u smislu čl. 282. st.1. tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, kako bi se obavio razgovor od strane postupajućeg zamenika, a kako bi se tom prilikom prijavljeni još jednom upozorio na odredbe čl. 17. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, odnosno upozorio da će ukoliko se ponašanje sa elementima nasilja ponovi nadležni policijski službenici biti u mogućnosti da izreknu hitne mere prema mogućem učiniocu krivičnog dela. Takođe, prijavljenom se predočava i obaveza koordinacije sa drugim državnim institucijama koji učestuju u prevenciji od nasilja, te da će svaki izveštaj o eventualnom ponovljenom nasilnom ponašanju biti dostavljen oovm tužilaštvu.
Od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, odnosno od 01.06.2017. godine na teritoriji GO Palilula izrečene su 62 hitne mere, na teritoriji GO Zvezdara 26, na teritoriji GO Vračar 19, na teritoriji GO Savski venac 11, dok su na teritoriji GO Stari grad izrečene 23 hitne mere prema mogućem učiniocu krivičnog dela.
U pojedinim predmetima primenjen je forenzički intervju – poseban način ispitivanja posebno osetljivih svedoka, maloletnih lica u saradnji sa Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine kada je angažovana jedinica za podršku deci u krivičnom postupku. Postupci u ovom tužilaštvu u kojima je primenjen forenzički intervju završeni su zaključivanjem Sporazuma o priznanju kriivičnog dela sa okrivljenima.
Takođe, jedan od primera dobre saradnje je i koordinacija sa Savetovalištem za nasilje u porodici koje je ovom tužilaštvu omogućilo preduzimanje dokazne radnje ispitivanje svedoka u njihovim prostorijama, u Beogradu u ul. Mileševska br. 30, imajući u vidu da je svedoka oštećena bila korisnik Sigurne kuće.
Posebno ističemo činjenicu da u pritvorskim predmetima u kojim se postupa naročito hitno, izveštaje Gradskog centra za socijalni rad ovo tužilaštvo zaprima elektronskim putem kao vidove preliminarnog izveštaja, kako bi nam to poslužilo kao smernica za dalje izvođenje dokaznih radnji, a sve u telefonskim usmenim dogovorima sa radnicima centra i u tom smislu je kvalitet i ažurnost kretanja informacija na znatno višem nivou. Ukupan broj pritvorskih predmeta iz oblasti krivičnih dela protiv braka i porodice od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, odnosno od 01.06.2017. godine je 76.
Shodno obaveznom uputstvu Republičkog javnog tužilaštva koje se odnosi na postupanje u slučajevima zlostavljanja, pa analogno tome i u slučajevima nasilja, policijski službenici su obavezni da vidljive telesne povrede kod žrtve fotografišu, kako bi se obezbedio dokaz i u slučajevima kada svedok oštećeni ne želi da mu se ukaže lekarska pomoć. Ukoliko svedok oštećeni pristane da mu se ukaže lekarska pomoć, uz lekarski izveštaj treba da budu priložene fotografije telesnih povreda, koje po pravilu sačinjava kriminalistički tehničar, a ako to nije moguće, lekar ili postupajući zamenik javnog tužioca treba sam da fotografiše uočene povrede (npr. mobilnim telefonom). Takođe, lekar u lekarskom izveštaju treba da navede način i vreme nastanka povreda, prema kazivanju oštećenog.
U toku trajanja akcije „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ zamenici Prvog osnovnog javnog tužilaštva održali su, uz odobrenje javnog tužioca niz tribina, predavanja ( GO Vračar, GO Zvezdara, Naučno savetovanje na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, Zadužbina Ilije Kolarca, Kuća ljudskih prava) i predsedavali okruglim stolovima, kako bi preneli svoja znanja i iskustva u vezi primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a sve u cilju što efikasnije primene ovog zakona, preventivnog delovanja u borbi protiv nasilja u porodici, kao i pružanja pomoći žrtvama.
Prilikom procesuiranja osumnjičenih zbog izvršenja krivičnog dela Proganjanje iz čl. 138a u ovom tužilaštvu primenjen je institut Odlaganje krivičnog gonjenja i to čl. 283. tačka 6. Zakonika o krivičnom postupku, koja se odnosi na podvrgavanje psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, a ovaj institut primenjen je upravo kao posledica multisektorske saradnje, kada je prilikom diskutovanja prijavljenog slučaja psiholog GSCR, odeljenje Zvezdara, dao preporuku za primenu konretnog tretmana u okviru savetovališta za brak i porodicu GSCR Niš, gde osumnjičeni ima prebivalište i boravište.
U okviru rada Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici uvedena je nova praksa da osumnjičeni kojima je naložena obaveza odvikavanja od alkohola ili opojnih droga, periodično po upućenom telefonskom pozivu prisustvuju sastancima grupe za koordinaciju, kojom prilikom redovno dostavljaju izveštaje lekara kod kojih su na programu lečenja, te daju izjavu o trenutnom stanju, porodičnim prilikama, daju podatke za lica koja su im pratioci u lečenju, kao i druge potrebne podatke u svakom konkretnom slučaju. Na ovaj način se efikasno vrši nadzor i neka vrsta kontrole u primeni određenih instituta, kao i prati položaj žrtve, koji je zbog kompleksnosti krivičnih dela protiv braka i porodice vrlo specifičan.
Takođe, kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi Prvo osnovno javno tužilaštvo parničnom odeljenju nadležnog suda podnosi tužbu za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici shodno odredbi člana 284. Porodičnog zakona, a sve u skladu sa iznetim zaključcima i stavovima, diskutovanim planovima sa sastanaka grupe za koordinaciju.
Za nepunih sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji, mahom centralnih opština u Beogradu, 141 nasilnik je bio udaljen iz svog doma ili mu je izrečena zabrana prilaska žrtvi.
Preuzeto sa sajta Tanjug
Za nepunih sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji, mahom centralnih opština u Beogradu, 141 nasilnik je bio udaljen iz svog doma ili mu je izričena zabrana prilaska žrtvi.
Prema podacima Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, najviše izrečenih pomenutih hitnih mera bilo je na opštini Palilula – 62, zatim na optšini Zvezdara – 26, sledi Stari Grad sa 23 hitne mere, zatim Vračar sa 19 i Savski venac sa 11.
Hitne mere udaljenja iz porodičnog doma do 30 dana i/ili zabrana prilaska žrtvi izricane su prema potencijalnim učiniocima krivičnog dela, budući da se na ovaj način postupa u cilju sprečavanja eskalacije nasilja koje bi rezultiralo krivičnim delom i pokretanjem krivičnog postupka.
Prvo osnovno tužilaštvo na svom sajtu je detaljno ukazalo kako se u praksi sprovodi Zakon u cilju pružanja sveobuhvatne podrške žrtvi nasilja – kooriniranom saradnjom, redovnim i vanrednim sastancima državnih organa uz koordinaciju tužilaštva, a radi istraživanja i praćenja slučajeva prijavljenog porodičnog nasilja.
Tako je od 1. juna za teritoriju Palilule održan 21 sastanak grupe za koordinaciju, a grupa je izradila 143 individualna plana za zaštitu i podršku žrtvama.
Na teritoriju Zvezdare održano je 16 sastanaka i izrađeno je 62 individualna plana za žrtve, na Vračaru je bilo 19 sastanaka i 233 individualna plana, na teritoriji Savskom vencu 14 sastanaka i 86 individualnih planova i na teritoriji Starog grada održano je 14 sastanaka i izrađeno je 75 individualnih planova zaštite i podrške.
Na sastanke radne grupe, koji se zakzauju najmanje dva puta mesečno, predsedavajući – zamenik javnog tužioca, pored predstavnika centara za socijalni rad i policije pozivao je i rtve, lekare, psihologe, psihijatre, predstavnike vaspistnih ustanova, direktore škola i pedagoge.
Na sastancima se diskutuje o svim prijavljenim slučajevima nasilja bez obzira da li se radi o krivičnim prijavama nadlene policijske stanice, izveštajima o intervenciji određene policijske stanice ili izveštajima Gradskog centra za socijalni rad.
Jedan od primera efikasnog delovanja grupe za koordinaciju bila je dobro koordinisana akcija policijskih službenika i radnika Gradskog centra za socijalni rad.
Naime, kako navodi tužilaštvo, nakon što je završeno viđanje deteta u kontrolisanim uslovima u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad na Zvezdari, pocijski službenici su jedno lice za kojim je bila raspisana potraga, priveli u tužilaštvo kako bi bio saslušan u svojstvu osumnjičenog.
Ovakvo postupanje je dogovoreno na samom sastanku grupe za koordinaciju gde je dolo do ukrštanja informacija o kretanju osumnjičenog prilikom diskutovanja individualnog plana zaštite i podrške žrtvi, navodi tužilaštvo.
U pojedinim predmetima primenjen je „forenzički intervju“ poseban način ispitivanja posebno osetljivih svedoka, maloletnih lica u saradnji sa Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine kada je angaovana jedinica za podršku deci u krivičnom postupku.
Postupci u ovom tužilaštvu u kojima je primenjen forenzički intervju završeni su zaključivanjem Sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, napomenulo je tužilaštvo.
Inače, prema podacima Ministarstva pravde s kraja decembra, u prvih šest meseci primene novog Zakona, na teritoriji Srbije razmotreno je više od 20.000 slučajeva nasilja u porodici, određeno je 7.000 hitnih mera i urađeno je preko 4.000 individualnih planova zaštite žrtava nasilja u porodici.
Preuzeto sa sajta RTS
Za nepunih sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji, mahom centralnih opština u Beogradu, 141 nasilnik je bio udaljen iz svog doma ili mu je izričena zabrana prilaska žrtvi. Prema podacima Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, najviše izrečenih pomenutih hitnih mera bilo je na opštini Palilula – 62, zatim na optšini Zvezdara – 26, sledi Stari Grad sa 23 hitne mere, zatim Vračar sa 19 i Savski venac sa 11.
Hitne mere udaljenja iz porodičnog doma do 30 dana i/ili zabrana prilaska žrtvi izricane su prema potencijalnim učiniocima krivičnog dela, budući da se na ovaj način postupa u cilju sprečavanja eskalacije nasilja koje bi rezultiralo krivičnim delom i pokretanjem krivičnog postupka.
Prvo osnovno tužilaštvo na svom sajtu je detaljno ukazalo kako se u praksi sprovodi Zakon u cilju pružanja sveobuhvatne podrške žrtvi nasilja – koordiniranom saradnjom, redovnim i vanrednim sastancima državnih organa uz koordinaciju tužilaštva, a radi istrazivanja i praćenja slučajeva prijavljenog porodičnog nasilja. Tako je od 1. juna za teritoriju Palilule održan 21 sastanak grupe za koordinaciju, a grupa je izradila 143 individualna plana za zaštitu i podršku žrtvama.
Na teritoriju Zvezdare održano je 16 sastanaka i izrađeno je 62 individualna plana za žrtve, na Vračaru je bilo 19 sastanaka i 233 individualna plana, na teritoriji Savskom vencu 14 sastanaka i 86 individualnih planova i na teritoriji Starog grada održano je 14 sastanaka i izrađeno je 75 individualnih planova zaštite i podrške. Na sastanke radne grupe, koji se zakzauju najmanje dva puta mesečno, predsedavajući – zamenik javnog tužioca, pored predstavnika centara za socijalni rad i policije pozivao je i žrtve, lekare, psihologe, psihijatre, predstavnike vaspistnih ustanova, direktore škola i pedagoge.
Na sastancima se diskutuje o svim prijavljenim slučajevima nasilja bez obzira da li se radi o krivičnim prijavama nadležne policijske stanice, izveštajima o intervenciji određene policijske stanice ili izveštajima Gradskog centra za socijalni rad. Jedan od primera efikasnog delovanja grupe za koordinaciju bila je dobro koordinisana akcija policijskih službenika i radnika Gradskog centra za socijalni rad.
Naime, kako navodi tužilaštvo, nakon što je završeno viđanje deteta u kontrolisanim uslovima u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad na Zvezdari, pocijski službenici su jedno lice za kojim je bila raspisana potraga, priveli u tužilaštvo kako bi bio saslušan u svojstvu osumnjičenog. Ovakvo postupanje je dogovoreno na samom sastanku grupe za koordinaciju gde je došlo do ukrštanja informacija o kretanju osumnjičenog prilikom diskutovanja individualnog plana zaštite i podrške žrtvi, navodi tužilaštvo.
U pojedinim predmetima primenjen je „forenzički intervju“ poseban način ispitivanja posebno osetljivih svedoka, maloletnih lica u saradnji sa Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine kada je angažovana jedinica za podršku deci u krivičnom postupku. Postupci u ovom tužilaštvu u kojima je primenjen forenzički intervju završeni su zaključivanjem Sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, napomenulo je tužilaštvo.
Inače, prema podacima Ministarstva pravde s kraja decembra, u prvih šest meseci primene novog Zakona, na teritoriji Srbije razmotreno je više od 20.000 slučajeva nasilja u porodici, određeno je 7.000 hitnih mera i urađeno je preko 4.000 individualnih planova zaštite žrtava nasilja u porodici.
Preuzeto sa sajta Kurir
Za nepunih sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji, mahom centralnih opština u Beogradu, 141 nasilnik je bio udaljen iz svog doma ili mu je izričena zabrana prilaska žrtvi
Za nepunih sedam meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji, mahom centralnih opština u Beogradu, 141 nasilnik je bio udaljen iz svog doma ili mu je izričena zabrana prilaska žrtvi.
Prema podacima Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, najviše izrečenih pomenutih hitnih mera bilo je na opštini Palilula – 62, zatim na optšini Zvezdara – 26, sledi Stari Grad sa 23 hitne mere, zatim Vračar sa 19 i Savski venac sa 11.
Hitne mere udaljenja iz porodičnog doma do 30 dana i / ili zabrana prilaska žrtvi izricane su prema potencijalnim učiniocima krivičnog dela, budući da se na ovaj način postupa u cilju sprečavanja eskalacije nasilja koje bi rezultiralo krivičnim delom i pokretanjem krivičnog postupka.
Prvo osnovno tužilaštvo na svom sajtu je detaljno ukazalo kako se u praksi sprovodi Zakon u cilju pružanja sveobuhvatne podrške žrtvi nasilja – koordiniranom saradnjom, redovnim i vanrednim sastancima državnih organa uz koordinaciju tužilaštva, a radi istraživanja i praćenja slučajeva prijavljenog porodičnog nasilja.
Tako je od 1. juna za teritoriju Palilule održan 21 sastanak grupe za koordinaciju, a grupa je izradila 143 individualna plana za zaštitu i podršku žrtvama.
Na teritoriji Zvezdare održano je 16 sastanaka i izrađeno je 62 individualna plana za žrtve, na Vračaru je bilo 19 sastanaka i 233 individualna plana, na teritoriji Savskom vencu 14 sastanaka i 86 individualnih planova i na teritoriji Starog grada održano je 14 sastanaka i izrađeno je 75 individualnih planova zaštite i podrške.
Na sastanke radne grupe, koji se zakzauju najmanje dva puta mesečno, predsedavajući – zamenik javnog tužioca, pored predstavnika centara za socijalni rad i policije pozivao je i žrtve, lekare, psihologe, psihijatre, predstavnike vaspistnih ustanova, direktore škola i pedagoge.
Na sastancima se diskutuje o svim prijavljenim slučajevima nasilja bez obzira da li se radi o krivičnim prijavama nadležne policijske stanice, izveštajima o intervenciji određene policijske stanice ili izveštajima Gradskog centra za socijalni rad.
Jedan od primera efikasnog delovanja grupe za koordinaciju bila je dobro koordinisana akcija policijskih službenika i radnika Gradskog centra za socijalni rad.
Naime, kako navodi tužilaštvo, nakon što je završeno viđanje deteta u kontrolisanim uslovima u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad na Zvezdari, pocijski službenici su jedno lice za kojim je bila raspisana potraga, priveli u tužilaštvo kako bi bio saslušan u svojstvu osumnjičenog.
Ovakvo postupanje je dogovoreno na samom sastanku grupe za koordinaciju gde je došlo do ukrštanja informacija o kretanju osumnjičenog prilikom diskutovanja individualnog plana zaštite i podrške žrtvi, navodi tužilaštvo.
U pojedinim predmetima primenjen je „forenzički intervju“ – poseban način ispitivanja posebno osetljivih svedoka, maloletnih lica u saradnji sa Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine kada je angažovana jedinica za podršku deci u krivičnom postupku.
Postupci u ovom tužilaštvu u kojima je primenjen forenzički intervju završeni su zaključivanjem Sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, napomenulo je tužilaštvo.
Inače, prema podacima Ministarstva pravde s kraja decembra, u prvih šest meseci primene novog Zakona, na teritoriji Srbije razmotreno je više od 20.000 slučajeva nasilja u porodici, određeno je 7.000 hitnih mera i urađeno je preko 4.000 individualnih planova zaštite žrtava nasilja u porodici.
Preuzeto sa sajta večernnjeNOVOSTI
Razgovor se obavlja se van sudnice, u prostorijama prilagođenim uzrastu deteta, a pitanja postavlja psiholog koji je preko „bubice” u direktnom kontaktu sa tužiocem
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu jedno je od malobrojnih u Srbiji koje u predmetima nasilja u porodici koristi forenzički intervju – poseban način ispitivanja maloletnika koji su bili žrtve nasilja. Ispitivanje dece obavlja se van sudnice, u prostorijama prilagođenim uzrastu deteta, a pitanja mu postavlja psiholog koji je preko „bubice” u direktnom kontaktu sa tužiocem i ostalim učesnicima u postupku.
– Nakon što postupajući tužilac na osnovu Zakonika o krivičnom postupku, donese rešenje o posebno osetljivom svedoku, kontaktira se Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu kako bi se u njihovim prostorijama zakazao intervju. Prisustvuju mu punomoćnik oštećenog, psiholog koje je prethodno veštačio dete, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik maloletnika, postupajući tužilac i psiholog centra.
Preuzeto sa sajta Politika