Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je prvo i jedino javno tužilaštvo u Republici Srbiji koje je pre donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici formiralo posebno odeljenje koje se bavilo suzbijanjem nasilja u porodici, te da li biste mogli da nam kažete nešo više o njegovom funkcionisanju?
Nakon dugogodišnjeg rada u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a zatim u Okružnom javnom tužilaštvu, 2010. godine imenovan sam za Javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koje je nastalo spajanjem pet opštinskih javnih tužilaštva u Beogradu, a koje je bilo nadležno za teritoriju deset gradskih opština, te je sa 82 zamenika javnog tužioca i preko 300 zaposlenih predstavljalo najveće tužilaštvo na Balkanu. Veličina tadašnjeg Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu podrazumevala je veliku odgovornost i obavezu prilikom osmišljavanja i organizovanja rada, istovremeno i veliki izazov naročito u domenu borbe protiv nasilja u porodici imajući u vidu da su u pitanju krivična dela u kojima se u velikom broju slučajeva kao žrtve pojavljuju posebno osetljiva lica. Uvek sam težio postizanju visoko izraženog nivoa timskog rada, jer je to jedan od ključnih način da se postignu rezultati koji jasno oslikavaju da jedno javno tužilaštvo postupa efikasno i uspešno, a što je, bar po mom mišljenju, prejudicijalno za uspešnu borbu protiv krivičnih dela koja podrazumevaju kriminogeno ponašanje u porodičnim odnosima. U periodu pre formiranja Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici nastojalo se da se stalnim obukama, koje su pohađali zaposleni u Prvom javnom tužilaštvu u Beogradu, steknu dodatna znanja potrebna za postupnje u tim krivičnim delima. Naročito se obraćala pažnja na permanentno unapređivanje saradnje sa svim relevantnim činiocima koji su učestvovali u rešavanju tih predmeta, a prvenstveno Centrima za socijalni rad.

Nakon reorganizacije javnih tužilaštva 2013. godine, organizacija Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu podrazumevala je postojanje dva odeljenja: Krivičnog odeljenje i Odeljenja za privredne prestupe, te je u okviru Krivičnog odeljenja 25.maja 2015. godine formirano Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, a uz saglasnosti Republičkog javnog tužilaštva. Početak rada Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici više od dve godine pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 1. juna 2017. godine, ne samo da je omogućilo olakšanu implementaciju novopropisanih rešenja iz Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, već su zamenici javnog tužioca i ostali zaposleni koji su raspoređeni za rad u imenovanom Odeljenju bili uveliko izverzirani i praktično obučeni da sprovode efikasnu primenu novih instituta, bez ikakvih nedoumica. Takođe formiranje Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici konstantno doprinosi specijaliziranju postupajućih zamenika za predmetnu materiju, kao i multisektorskoj saradnji koja podrazumeva i svakodnevnu komunikaciju Tužilaštva sa Gradskim centroma za socijalni rad, Ministarstvom unutrašnjih polova, Savetovalištem protiv nasilja u porodici, zdravstvenim institucijama na teritoriji grada Beograda kao i svim institucijama koje pružaju specijalizovane vrste pomoći. Navedena multisektorska saradnja rezultirala je organizovanje u prostorijama Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, redovnih sastanaka Tužilaštva i navedenih institucija, kojima je prisustvovala i predstavnica Ministarstva pravde zadužena za implementaciju zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u cilju hitne, blagovremene i delotvorne zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. Pored navedenih aktivnosti Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici je, takođe, podnelo i određen broj tužbi parničnom odeljenju nadležnog suda za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Želim da istaknem da je u okviru Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, održano preko 200 redovnih sastanaka grupa za koordinaciju, a kojima prisustvuju predstavnici javnog tužilaštva, psiholozi gradskog centara za socijalni rad i nadležni policijski službenici. Na svakom od ovih sastanaka izrađuju se individualni planovi zaštite i podrške žrtvama nasilja, a koji predstavljaju rezultat dobre saradnje svih navedenih državnih organa. Na do sada održanim sastancima grupa za koordinaciju izrađeno je oko 5000 individualnih planova zaštite i podrške žrtavama nasilja u porodici.

Takođe želim da istaknem saradnja Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, sa navedenim institucijama datira još i pre formiranja Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, te da je ista zaslužna za to da se u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu vodi interna registracija lica koji predstavljaju potencijalne izvršioce krivičnih dela koja spadaju pod nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici. Pored lica koja su evidentirani kao raniji izvršioci krivičnih dela Nasilja u porodici, vrši se kao i ranije, monitoring lica koja su evidentirana u Centrima za socijalni rad kao visokorizična lica, te za koje postoji opasnost da izvrše Nasilje u porodici, a koja nikada nisu krivično procesuirana, kao i lica koja jesu kazneno evidentirana, sa posebnim osvrtom na učinioce krivičnih dela sa elementima nasilja u opšte, te je taj vidi interne eidencije specifičan za Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Smatram da je od izuzetne važnosti da se u svim javnim tužilaštvima uvede ovaj vid interne registracije eventualnih izvršioca, jer se sprečavanje nasilja u porodici sastoji od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i bez da je bilo ko od eventualnih učesnika bilo gde ranije evidentiran, a koristeći znanja koje tužioci poseduju na polju predviđanja eventualne mogućnosti da dođe do izvršenja krivičnih dela. Utvrđivanje postojanja neposrede opasnosti je vrlo teško, te je ovo način da se bar donekle olakša i omogući pravovremeno delovanje koje bi sprečilo kobne posledice, a smatram da je i na taj način tužilaštvo preduzelo sve mere u cilju prevencije.

Pored reorganizacija javnih tužilaštva 2013. godine započeto je i sa primenom novog  Zakonika o krivičnom postupku koji je podrazumevao davanje potpuno nove uloge javnim tužiocima što je u prvi mah usporilo rad javnih tužilaštava. Imajući u vidu prirodu krivičnih dela koja spadaju u nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, odnosno da se podrazumeva hitnost u postupanju, kojim rešenjima utičete na postizanje efikasnosti od strane  zaposlenih?

Prvenstveno Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici čine zaposleni koji poseduju potrebna znanja za postupanje u postupcima koji za svoj predmet imaju krivična dela iz tog opusa. S obzirom na činjenicu da je Odeljenje formirano i pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici isti su putem mnogobrojnih obuka koje su organizovane, temeljnim i sistematičnim pristupom izučavanju tada budućeg Zakona uspeli da uvide na koji način se može unaprediti postupak, te postići efikasnost.

U značajnoj meri u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu doprinos postizanju očekivane efikasnosti omogućava postojanje Istražnog centra, u pogledu predmeta koji su dobijeni u rad u relativno skorije vreme, kao i programsko rešavanje „starih“ predmeta.

Istražni centar, jedna od specifičnosti Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, formiran je neposredno po započinjanju primene „novog“ Zakonika o krivičnom posupku i reorganizacije javnih tužilaštva 2013 godine. Formiranje Istražnog centra prvenstveno je imaloza cilj da sudijski pomoćnici, koji su ranije bili pomoćnici istražnih sudija, svojim iskustvom koje poseduju na polju preduzimanja određenih dokaznih radnji,  omoguće da načelo efikasnosti i ekonomičnosti krivičnog postupka zaista doživi svoju emanaciju u praksi. Smatrao sam da je potrebno, pri tom ne zanemarujući intenciju zakonodavca da obrađivač predmeta „prati“ svoj predmet od samog podnošenja krivične prijave pa do okončanja postupka,  iznaći način da se iskoriste resursi sudijskih pomoćnika koji su dugogodišnjim radom u oblasti istrage izverzirani da istu obavljaju na besprekoran način.

Upravo i na planu rešavanja krivičnih dela koja spadaju pod nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici pokazalo se kao nezamenljivo postojanje istražnog centra, posebno u slučajevima gde je neophodno da se dokazne radnje preduzimaju na što efikasniji i brži način, uz istovremeno poštovanje svih zakonskih normi. Tada posupajući zamenik javnog tužioca, ili tužilački pomoćnik ima mogućnost da na neki način „ubrza“ sprovođenje određenih dokaznih radnji, upravo poveravajući njihovo izvođenje Istražnom centru.

Pored istražnog centra, od pre dve godine donet je program za rešavanje „starih“ predmeta, te bi po istom do kraja 2018. godine meritorno bili rešeni skoro svi predmeti koji su primljeni u rad do 2015. godine.

Upravo na taj način Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu uspelo je da postigne nivo efikasnosti koji  je neophodan za uspešno rešavanje „starih“ predmeta i trajno okončavanje postupaka i iz nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici. Na ovaj način otklanjaju se mogućnosti da neki predmeti ostanu zaboravljeni, te da dođe do sitacija da se usled eventualnog nepostupanja određeni izvršioci ovih krivičnih dela „provuku“ bez adekvatne sankcije.

Pored navedenh institucionalizovanih načina za postizanje efikasnosti ista se postiže i davanjem mogućnosti svim zaposlenim da se na velikim kolegijumima jasno izjasne o eventualnim okolnostima, koje stvaraju poteškoće u njihovom postupanju, kao i putem periodičnog anketiranja, te su adekvatna rešenja pronalažena i na učestalim kolegijumima rukovodilaca, pa kako su ista davanjem korisnih smernica materijalizovana u praksi, nivo potrebne produktivnosti i efikasnosti, kao i timskog rada je bio ostvariv bez značajnih poteškoća.

U poslednjih par godine nesporno je da se pribegava u velikom broju slučajeva tome da se krivični postupci rešavaju alternativnim putem, odnosno shodno načelu oportuniteta primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, kao i zaključivanjem Sporazuma o priznanju krivičnih dela. Nesporno je da se prilikom gonjenja učinioca krivičnih dela Nasilje u porodici u značajnijoj meri pribegava zaključivanju Sporazuma o priznanju krivičnog dela, ali da li bi i primena insituta odlaganja krivičnog gonjenja bila eventualno svrsishodna u određenim slučajevima?

Sporazum o priznanju krivičnih dela postao je dominantan institut prilikom rešavanja predmeta u javnim tužilaštvima i to u vrlo kratkom vremenkom periodu, imajući u vidu činjenicu da je prvi Sporazum o priznanju krivičnog dela upravo je i bio zaključen pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu 2010. godine. Postojanje i sve češća primena, instituta Sporazuma o priznanju krivičnog dela omogućavaju okončavanje predmeta bez dodatne eventualne sekundarne viktimizacije žrtve. Pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu u toku 2018. godine, zaključeno je preko 1000 Sporazuma o priznanju krivičnih dela, među kojima značajan broj Sporazuma okončava predmete koji potpadaju pod nadlležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici.

Pored Sporazuma o priznanju krivičnih dela u javnim tužilaštvim učestalo je rešavanje predmeta primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, shodno načelu oporuniteta. Pre formiranja Odeljenja nasilja u porodici Prvo osnovno javno tužilaštvo u Begradu primenjivalo je ovaj institut i kada su bila u pitanju krivična dela iz ovog opusa. Međutim nije primarno bilo da ivršioci krivičnih dela, sa elemenitima nasilja u porodici, budu obavezani da plaćaju novčane iznose u humanitarne svrhe, već je bilo obavezno, naravno ukoliko se utvrdi da je celishodno, da se izvršioci tih krivičnih dela obavezuju da se podvrgavaju određenim bilo psihosocijalnim tretmanima ili da se upućuju na lečenje od bolesti zavisnosti. Shodno tome Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je Protokole o saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje sa sedištem u Palmotićevoj ulici, kojim protokolom je određeno da osumnjičeni, prema kojima se primenjuje institut odloženog krivičnog gonjenja za krivično delo Nasilje u porodici i srodna krivična dela, podvrgnu psihosocijalnoj terapiji u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Takođe od strane Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zaključeni su Protokoli o saradnji sa Klinikom za psihijatrijske bolesti dr.Laza Lazarević i Specijalnom bolnicom za lečenje bolesti zavisnosti, sa sedištem u ulici Teodora Drajzera br.44.

Praksa primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, ukoliko se nakon procene celokupne situacija utvrdi da je optimalnije u odnosu na krivično sankcionisanje, nastavljena je i nakon formiranja Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, te se na osnovu navedenih Protokola, osumnjičeni, u slučaju primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, upućuju bilo na psihosocijalni tretman bilo na lečenje od bolesti zavisnosti. Upravo se tome pribeglo u jednom od slučajeva procesuiranja osumnjičenog zbog krivičnog dela Proganjanje iz člana 138a. Krivičnog zakonika, kada je osumnjičenom shodno članu 283. stav 1. tačka 6. ZKP-a naloženo da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, a naravno nakon konsultacija sa psihologom Centra za socijalni rad Odeljenja Zvezdara.

Želim samo da istaknem da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, tokom 2017. godine, primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja rešilo preko 2000 predmeta, uz istovremeno prikupljanje novčanih sredstva u ukupnom iznosu od oko 72.000.000,00 dinara, koja nakon uplate na račun Vlade Republike Srbije, komisija Ministarstva pravde RS dodeljuje isključivo u humanitarne svrhe. Neophodno je kao pozitivan primer iz prošlogodišnje prakse istaći određivanje Centara za socijalni rad grada Subotica, kao jednog od primalaca naznačenih sredstava, a sve za projekat pod nazivm „Tretman počinilaca nasilja u partnerskim odnosima“, te sama primena navedenog instituta, koja je svoj istorijat započela upravo u okvirima Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, posredno ima za cilj i to da se dobijena sredstva upotrebe na način koji vodi prevenciji kriminaliteta u oblasti nasilja u porodici, što je jedan od ključnih faktora za uspešnu borbu na tom polju.

Da li su u praksi rada javnog tužioca česti primeri da prijavljivanje krivičnog dela Nasilje u porodici fakat predstavlja krivično delo Lažno prijavljivanje 334. Krivičnog zakonika i krivično delo Davanje lažnog iskaza 335. Krivičnog zakonika? Na koji način javni tužioci te situacije prepoznaju, te kako ih razlikuju od situacija u kojima žrtva u bojazni za sebe preventivno prijavljuje nasilnika?

U praksi postoje slučajevi lažnog prijavljivanja kao i lažnog svedočenja u vezi sa nasiljem u porodici, s tim da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je to često. Specifičnost samog zaštitnog objekta dovodi do toga da su razni motivi ovakvog postupanja: lične osvete, moguće ucene radi ostvarivanja neke materijalne koristi, nezadovoljstva zbog kršenja obećanja člana porodice da će prestati sa konzumiranjem alkohola itd.

Ukoliko se tokom izvođenja dokaza u postupku utvrdi da je došlo do lažnog prijavljivanja ili svedočenja, uz postojanje jasno izražene namere za takvim postupanjem, te da te radnje nisu preduzete usled postojanja opravdanog straha kod potencijalne žrtve ili percepcije oštećenog lica, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu će po službenoj dužnosti započeti krivično gonjenje tih izvršilaca pobrojanih kričnih dela.

Ukoliko prilikom samog prijavljivanja krivičnog dela Nasilja u porodici dežurni zamenik na osnovu svih raspoloživih dokaza i izjava učesnika predmetnog događaja, kao i prisutnih svedoka očevidaca, utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o lažnom prijavljivanju, biće dat nalog nadležnoj policijskoj stanici da se protiv navodne žrtve podnese krivična prijava za krivično delo Lažno prijavljivanje iz čl. 334 Krivičnog zakonika.

Nakon podnošenja krivične prijave tim za koordinaciju, kog čini postupajući zamenika javnog tužioca, voditelj slučaja Centra za socijalni rad i nadležni policijski službenik procenjuje visinu i stepen rizika, te ukoliko tim utvrdi da u konkretnom slučaju postoji visok stepen rizika, postupajući zamenik javnog tužioca sprovodi dokazne radnje kako bi se utvrdilo da li su u konkretnom slučaju ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela Nasilje u porodici. Ukoliko se u radnjama prijavljenog ne stiču svi elementi krivičnog dela sa elementima nasilja u porodici, to a priori ne znači  da će postojati krivično delo Lažno prijavljivanje ili Davanje lažnog iskaza, imajući u vidu da se u svakom konkretnom slučaju procenjuje subjektivni osećaj žrtve, što je posebno važno u slučajevima kada se kao posledica krivičnog dela Nasilje u porodici javlja ugrožavanje spokojstva ili duševnog stanja člana porodice.

Postojanje krivičnog dela Lažno prijavljivanje iz člana 334. Krivičnog zakonika i krivičnog dela Davanje lažnog iskaza iz člana 335. Krivičnog zakonika, je u praksi češće dokazivo kada se radi o fizičkom nasilju, npr. kada oštećeno lice tvrdi da je zadobilo povrede od strane prijavljenog na određeni način i u prilog svojih tvrdnji priloži medicinsku dokumentaciju, te u toku dokaznog postupka veštačenjem bude utvrđeno da mehanizam nastanka predmetnih povreda ne odgovara kazivanju oštećenog lica, ili ukoliko oštećeno lice navodi da je nad njim izvršeno nasilje u određeno vreme i na određenom mestu, a iz drugih izvedenih dokaza (npr. uvidom u putnu ispravu prijavljenog ili snimak sa sigurnsonih kamera) bude utvrđeno da prijavljeni nije bio prisutan u navedeno vreme na označenom mestu.

Otpočinjanje krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti zbog krivična dela Lažno prijavljivanje iz člana 334. Krivičnog zakonika i Davanje lažnog iskaza iz člana 335. Krivičnog zakonika, svakako doprinosi efikasnijem radu Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, imajući u vidu da se na ovaj način postiže svrha kako specijalne tako i generalne prevencije na učinioce ovih krivičnih dela, odnosno smanjenje broja lažnih prijava za nasilje u porodici, kao i davanja lažnih iskaza.

Može se tvrditi da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu predstavlja u neku ruku „ogledno“ javno tužilaštvo koje među prvima započinje primene raznih zakonom predviđenih nstituta i na nekin način utire put kojim se kasnije kreću ostala javna tužilaštva u Republici Srbiji. Da li bi mogli da nam izdvojite, ali fokusirajući se na borbu protiv nasilja u porodici, neke od novina, do kojih je dovela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a koje Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu među prvima primenjuje?

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je jedno od malobrojnih u Srbiji koje je u predmetima sa elementima nasilja u porodici koristi forenzički intervju- poseban način ispitivanja maloletnika koji su bile žrtve nasilja u porodici. Naime, nakon što postupajući tužilac, na osnovu Zakonika o krivičnom postupku, donese rešenje o posebno osetljivom svedoku, kontaktira se Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu kako bi se u njihovim prostorijama zakazao intervju, kom prisustvuju punomoćnik oštećenog, psiholog koji je prethodno veštačio dete, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik maloletnika, postupajući tužilac i psiholog centra. Pitanja ošećenom postavlja psiholog u prostorija koja je adaptirana za boravak dece, a ceo razgovor se snima optički i tonski. Psihologu se informacije dostavljaju putem mikrofona „bubuce“, koje dete ne vidi, sve od strane drugih učesnika koji se nalaze u drugoj prostoriji. Nakon toga psiholog postupajućem tužiocu dostavlja zabeleženi video zapis na osnovu koga se sačinjava se transkript. Cilj je da se dete zaštiti od sekundarne viktimizacije, da se poveća njegova sposobnost da spremnije i kvalitetnije da iskaz, te da se poveća poverenje deteta i roditelja u postupak.

Dana 09.05.2016. godine u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu počela je sa radom Služba za informisanje oštećenih lica i svedoka, koja je oformljena na predlog Republičkog javnog tužilaštva u svim Višim javnim tužilaštvima i u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. U Službi za informisanje oštećenih lica i svedoka postupaju tri lica, koja su prošla obuku o veštinama komunikacije, te koja sarađuju sa Viktimološkim društvom Srbije i drugim relevantnim organizacijama koje pružaju podršku oštećenima.

Svrha formiranja Službe za informisanje oštećenih lica i svedoka jeste da se u toku postupka oštećenima (žrtvama) i svedocima krivičnih dela omogući efikasno ostvarivanje prava na dobijanje informacija i prava na pristup uslugama podrške, radi olakšavanja njihovog učešća u postupku. Uvedena je obavezna praksa da postupajući zamenik pre ispitivanja svedoka – oštećenog istom uruči primerak lifleta Službe za informisanje i pružanje podrške oštećenima sa svim odredbama procesnih zakona koji se odnose na svedoke.

Breme pionira u mnogim pravosudnim oblastima, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je valjano iznelo i u primeru prve krivične presude u Srbiji u kojoj je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne, shodno odredbi člana 54a Krivičnog zakonika, koja je doneta 17.10.2018. godine od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu za krivično delo nasilje u porodici, a po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Postupajući zamenik javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu je, sledeći smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje koje je izradilo Republičko javno tužilaštvo u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, dokazalo da je krivično delo Nasilje u porodici optuženi izvršio iz mržnje prema svom sinu zbog njegove seksualne orijentacije, te da je nasilje koje je preduzimao prema sinu i supruzi učinjeno iz predrasuda i mržnje prema grupi kojoj njegov sin pripada. Tokom istrage i pred sudom utvrđeni su diskriminatorni motivi zbog čega je tužilaštvo u završnoj reči predložilo strože kažnjavanje optuženog. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je tokom krivičnog postupka ukazalo da je takvo ponašanje optuženog društveno neprihvatnjivo i da ima posledice ne samo u odnosu na žrtvu, već i na grupu kojoj žrtva pripada. Ovim stavom tužilaštvo je iskazalo da je kod normiranja zločina iz mržnje i primene člana 54a Krivičnog zakonika izražena i preventivna uloga, a ne samo strože kažnjavanje i time je tužilaštvo jasno poslalo poruku da ne gleda blagonaklono da bilo ko ugrožava žrtvu zbog njene pripadnosti određenoj društvenoj grupi prema kojoj ima predrasude i oseća mržnju, na kom polju generalne prevencije je ostavljen značajan trag.

Koja znanja su neophodno potrebna da se poseduju da bi se uspešno sprovodila borba protiv nasilja u porodici od strane javnih tužilaštva?

Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu čine zamenici javnog tužioca i tužilački pomoćnici sa višegodišnjim radnim iskustvom u javnim tužilaštvima, a koji poseduju posebna znanja potrebna za postupanje u predmetima koji spadaju pod nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici. Napominjem da se stremi stalnoj edukaciji svih zaposlenih koji čine Odeljenje za bornu protiv nasilja u porodici, te da će njihova permanentna edukacija i u budućnosti doprinositi efikasnijoj borbi protiv nasilja. U duhu timskog rada, bez kojeg Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu ne bi efikasno i uspešno funkcionisalo, takođe su u okviru Odeljenja bitni činioci zapiničari, referenti, daktilografi i ekspeditori koji raspoređeni da obavljaju poslove u okviru odeljenja što omogućava da svaki stadijum postupka bude završen u što kraćem roku.

Optimizam u to da će u budućnosti Prvo osnovno javno tužlaštvo u Beogradu, a posebno Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici biti još efikasnije i spcijalizovanije uliva i činjenica da je nakon raspisivanja konkursa od strane Ministarstva pravde Republike Srbije 2018. godine u pravosuđu Republike Srbiji u radni odnos primljeno 100 pripravnika, što će omogućiti mladom tužilačkom kadru da ispuni svoje eventualne aspiracije ka specijalizaciji u postupanju na polju borbe protiv nasilja u porodici, i to već od samih početaka njihove karijere. Takođe na ruku ide i činjenica da se proširivanjem sistematizacija, pored izbora novih zamenika javnog tužioca, povećava broj i ostalih zaposlenih u javnim tužilaštvima, a samim tim otvara se mogućnost za povećanje broja zaposlenih koji čine Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici.

Na koji način bi zaključili ovaj intervju s obzirom na postavljenu temu?

U potpunosti pozdravljam intenciju zakonodavca da se Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici usmerava proaktivni rad državnih organa kako ne bi bile preduzete radnje iz bića predmetnog krivičnog dela, te da se na jedan opšti i jedinstven način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova čime bi se omogućilo sistematsko delotvorno sprečavanje nasilja, uz blagovremenu brigu o žrtvama nasilja u porodici

Smatram da sistem koji je uspostavljen donošenjem pravovremenih rukovodećih odluka uz konstantno izraženu podršku i saradnju sa Republičkim javnim tužilaštvom, Ministarstvom pravde i Državnim većem tužilaca, upravo doprineo sistematičnoj i dobroj unutrašnjoj organizaciji Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, te da će se kvalitet takvog sistema u budućnosti samo potvrditi i otelotvoriti u daljem postupanju sa nesmanjenom uspešnošću, a o kojim odličnim rezultatima mogu da posvedoče konstantni periodični izveštaji koji se sprovode u javnim tužilaštvima. Sve ove činjenice pokazuju da javna tužilaštva Republike Srbije mogu da se nose sa izazovma koje pred njih postavljaju razni vidovi kriminala u 21. veku, a pogotovo krivična dela koja za svoj zaštitni objeka imaju porodicu i porodične odnose.

Izuzetno sam ponosan što sam na čelu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i što sam zajedno sa svim zamenicima javnog tužioca, tužilačkim pomoćnicima i ostalim zaposlenima ispunio u velikom procentu plan i program rada tužilaštva, koji sam prezentovao Državnom veću tužilaca, a siguran sam da će Prvo osnovno javno tužlaštvo u Beogradu i u budućem periodu efikasno iznositi pionisrske poduhvate predviđene novim zakonima, a radi što efikasnije i uspešnije borbe protiv svake vrste kriminaliteta.

Intervju priredili Dunja Stojadinović i Milovan Nikolić