Поводом догађаја испред Дома Народне Скупштине и на Тргу Николе Пашића дана 31.05.2017. године, а када су према натписима у медијима нападнути новинари који су били присутни због извештавања о инаугурацији новог председника Републике Србије Александра Вучића, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је по службеној дужности, а на основу наведених објава у медијима формирало предмет ради провере медијских навода, те је одмах након тога упутило позиве лицима која су сматрала да су оштећена критичном приликом, а ради узимања изјава у просторијама овог тужилаштва.

Дана 02.06.2017. године и 06.06.2017. године, у просторијама Првог основног јавног тужилаштва испитана су сва лица која су сматрала да су оштећена критичном приликом. Све изјаве дате од старне лица која су сматрала да су оштећена критичном приликом ово тужилаштво је третитало као поднету кривичну пријаву против НН лица, те је спроведен јединствени поступак. Након узимања потребних изјава Прво основно јавно тужилаштво упутило је Министарству унутрашњих послова, Одељењу за јавни ред и мир Захтев за прикупљање потребних обавештења а ради предузимања мера и оперативних доказних радњи из њихове надлежности све у циљу утврђивања идентитета лица која су учествовала испред Дома Народне Скупштине и на Тргу Николе Пашића у напред описаним догађајима, те чињеница да ли се у радњама истих стичу сви битни елементи било ког кривичног дела за које се гони по службеној дужности.

Поводом Захтева овог тужилаштва од стране Одељења за јавни ред и мир овом тужилаштву су достављена два Извештаја и то од 14.06.2017. године и 30.10.2017. године, у којим Извештајима је између осталог наведено да је утврђен идентитет лица која су учествовала у описаним догађајима, да су узете изјаве од свих лица која су сматрала да су оштећена критичном приликом као и сведока очевидаца, те да о описаним догађајима постоји фотодокументација, која је уз извештај достављена овом тужилаштву.

Из изјава грађана сведока очевидаца који су дана 31.05.2017. године били испред Дома Народне Скупштине како би присуствовали свечаном полагању заклетве новог председника Републике Србије Александра Вучића, произилази да су том приликом видели догађаје који су се десили и то оне који се тичу извођења појединих новинара из масе, те су сви изјавили да би дошло до много већих инцидената и „линча“, самим тим и тежег телесног повређивања учесника скупа, да ови новинари, као и неки грађани нису изведени из масе, а да су се притом лица која су учестовала у томе, понашала пристојно, да никоме нису претили, да су упућивали молбе да се престане са провокацијама и сл.

Сходно изнетом, ово тужилаштво је нашло да не постоје основи сумње да је било које лице извршило кривично дело Угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ или Насилничко понашање из чл. 344 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ, нити било које друго кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности. Наиме, из исказа свих сведока и фотодокументације која се налази у списима предмета не произилази да је било ко од пријављених на било који начин угрозио сигурност неког лица претњама да ће напасти на његов живот или тело, док са друге стране у односу на кривично дело Насилничко понашање из чл. 344 КЗ из исказа сведока не произилази да је умишљај  пријављених био уперен ка томе да врше насиље према другом или да безобзирним понашањем значајније угрозе спокојство грађана, већ управо супротно да спрече насиље над трећим лицима или изазивање туче због чега су неке од подносиоца пријаве и извели из масе људи који су испровоцирани њиховим јасним исказивањем политичких ставова супротним оним ставовима које је већина присутних у том тренутку имала, јасно исказали намеру да над некима од подносиоца пријаве изврше насиље, па су их пријављени извели  из групе присутних на начин  који им је у том тренутку био једини могућ, при чему је ово тужилаштво приликом одлучивања имало у виду и да оваквим радњама пријављених није дошло до значајанијег угрожавања спокојства грађана нити до тежег ремећења јавног реда и мира, а на шта између осталог указује и чињеница да је скуп одржан до краја након чега је дошло до мирног разилажења окупњених грађана.

Имајући у виду све наведено ово тужилаштво је донело решење којим су одбачене предметне кривичне пријаве, о чему је подносиоцима истих упућено обавештења са поуком о праву на приговор у смислу члана 51. ЗКП.

Такође, како је ово тужилаштво на основу свих изведених доказа утврдило да се у конкретном случају евентуално ради о прекршају из области јавног реда и мира, Министарству унутрашњих послова је наложено да се против учесника скупа поднесу прекршајне пријаве Прекршајном суду у Београду, а због прекршаја предвиђених Законом о јавном реду и миру.