U 2017. godini, u Prvom osnovnom tužilaštu nagodbom rešeno 75 % predmeta

1000 sporazuma o priznanju krivičnog dela, 2000 oportuniteta

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je najveće osnovno javno tužilaštvo u Srbiji, a i u regionu. Njegovo formiranje pod tim nazivom vezuje se za januar 2010. godine i novu teritorijalnu organizaciju pravosudnih organa. Nastalo je spajanjem pet opštinskih javnih tužilštava koja su obuhvatala deset beogradskih opština. Takvo tužilaštvo je imalo 82 zamenika, a od 2014. godine kada su formirana i druga dva osnovna tužilaštva, ovo tužilaštvo čine 50 zamenika i u njegovu mesnu nadležnost ulazi pet opština Stari grad, Savski venac, Vračar, Zvezdara i Palilula. I tada i sada na čelu Prvog osnovnog javnog tužilaštva, od osnivanja je Ljubivoje Đorđević koji je ceo radni vek od 23 godine proveo u tužilaštvu. Najpre kao volontre, pripravnik, saradnik i zamneik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu, a potom od 2002. godine do 2010. godine kao zamenik u tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Što se tiče organizacije rada, ističemo da su u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu pored odeljenja za opšti kriminal formirana još dva odeljenja i to u februaru 2015. godine odeljenje za postupanje u predmetima sa koruptivnim elementima, a u maju 2015. godine odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici, uz prethodno odobrenje Republičkog javnog tužilaštva. Ova odeljenja beleže odlične rezultate, sve zahvaljujući postupajućim zamenicima koji se specijalizuju za predmetne materije. U okviru odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici ostvarena je saradnja na najvišem nivou između ovog Tužilaštva, Centra za socijalni rad, policije, zdravstvenih ustanova i drugih državnih organa, a sve u cilju što bržeg otkrivanja i prepoznavanja nasilja, kao i pružanju zaštite oštećenima. Takođe, dana 09.05.2016. godine u Prvom tužilaštvu počela je sa radom služba za informisanje oštećenih lica i svedoka, koja je oformljena na predlog takođe Republičkog javnog tužilaštva, i jedina je u osnovnim tužilaštvima, a postoji i u još nekoliko Viših javnih tužilaštava u Srbiji. U ovoj službi postupaju dva zamenika, dva saradnika i jedan referent, koji su prošli obuke o veštinama komunikacije, a sarađuju sa Viktimološkim društvom Srbije i drugim relevantnim organizacijama koje pružaju podršku oštećenima.

Primena sporazuma i oportuniteta

         U duhu modernog krivičnoprocesnog zakonodavstav, primenom normi Zakonika o krivičnom postupku tokom 2017. godine zaključno sa 17.11.2017.godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beograda nagodbom je rešilo 3000 predmeta, od ukupno 4000 predmeta u kojima su u navedenom periodu prikupljeni svi dokazi potrebni za utvrđivanje krivične odgovornosti izvršilaca krivičnih dela. Zahaljujući efikasnom i stručnom radu tužilaštva, kao i dobroj saradnji sa ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim organima ovlašćenim za postupanje po nalogu tužilaštva i preduzimanje određenih radnji u predistražnom i krivičnom postupku, 75 % od ukupnog broja predmeta u kojima je utvrđena krivična odgovorsnot okrivljenih tokom 2017. godine, zaključno sa 17.11.2017. godine završeno je na nivou tužilaštva.

         Naime, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je tokom 2017. godine zaključilo 1000 sporazuma o priznanju krivičnog dela, a institut odlaganja kriivčnog gonjenja primenjen je prema 2000 okrivljenih, dok je protiv 1000 okrivljenih podnet optužni predlog odnosno optužnica, što znači da je od ukupnog broja predmeta u kojima su prikupiljeni dokazi na osnovu kojih je utvrđena krivična odgovornost okrivljenih, u 25 % predmeta sa okrivljenima zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, dok je primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja rešeno 50 % predmeta, a u 25 % predmeta je protiv okrivljenih podnet optužni predlog odnosno optužnica.

         U cilju načela efikasnosti i ekomoničnosti postupka, kad god ima mesta optuženju u konkretnoj krivičnopravnoj stvari, a nije moguće primeniti oportunitet, Prvo osnovno javno tužilaštvo najpre inicira zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, te tek ukoliko odbrana, odnosno okrivljeni to odbije, protiv istog se podiže optužni akt i predmet prelazi u sudusku fazu postupka. Takođe, ovo tužilaštvu prihvata i predlog odbrane za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, ukoliko je isti svrsishodan a predložena krivična sankcija bude adekvatna utvrđenom cinjenično stanju, te da se na taj način može postići svrha kažnjavanja, odnosno specijalna prevencija.  

         Tokom 2017. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo je sa 1000 okrivljenih zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela, od kojih je prema 20 % okrivljenih izrečena kazna zatvora, prema 9 % okrivljenih novčana kazna, prema  70 % okrivljenih izrečena uslovna osuda, dok je prema 1 % okrivljenih izrečena kazna rad u javnom interesu. Kao sporedna krivična sankcija u okviru sporazuma o priznanju krivičnog dela prema okrivljenima, osim novčane kazne, najčešće su izricane mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana iz člana 83. KZ, obaveznog lečenja alkoholičara iz člana 84. KZ, zabrana upravljanja motornim vozilom iz člana 86. KZ, mere bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. KZ, i dr. 

           Primena sporazuma o priznanju krivičnog dela nije uslovljena vrstom krivičnog dela niti zaprećenom kaznom zatvora, te se na ovaj način okrivljeni oglašavaju krivim zbog izvršenja kako lakših tako i težih krivičnih dela. U prilog navedenom ide i činjenica da je ovo tužilaštvo sa okrivljenim S.I zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela Razbojništvo u produženom trajanju iz člana 206. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljenom a imajući u vidu da je isti višestruko osuđivan izrečena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina, kao i da je tokom 2017. godine zaključeno dvanaest sporazuma o priznanju krivičnog dela Nasilje u porodici iz čl. 194 KZ, te da je jednom od okrivljenih za predmetno krivično delo izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Uz sporazum o priznanju krivičnog dela Nasilje u porodici iz člana 194. KZ, kao sporedna krivična sankcija najčešće je izricana mera bezbednosti zabrana približavanja i komuniciranja sa oštećenim iz člana 89a. KZ.

          Imajući u vidu da je zaključivanje sporazua o priznanju krivičnog dela jedan od slučajeva kada je zakonom predviđena obavezna odbrana, ukoliko je okrivljeni lošijeg materijalnog statusa i nema dovoljno sredstava za angažovanje branioca, ovo tužilaštvo okrivljenom postavlja branioca po službenoj dužnosti čiji troškovi padaju na teret budžetskih sredstava, a sve u cilju zaštite prava okrivljenog i načela jednakosti postupanja prema svim okrivljenima. 

         Tokom 2017. godine primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja rešeno je 2000 predmeta. Naime, u 71 % predmeta osumnjičenima naložena obaveza uplate novčanih sredstava u humanitarne svrhe, čime su prikupljena novčana sredstva u ukupnom iznosu od 54.618.539,00 dinara, koja su uplaćena na račun Vlade Republike Srbije, a koja komisija Ministarstva pravde na javnim konkursima dodeljuje isključivo u humanitarne svrhe. Uobičajeno se kod primene ovog instituta osumnjičenima, a koji moraju biti neosuđivana lica, nalaže da u roku od 30 dana uplate novčani iznos od 30.000 dinara za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 3 (tri) godine ili novčani iznos od 60.000 dinara za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 5 (pet) godine, odnosno da u roku od nekoliko meseci uplati novčani iznos od 40.000 ili 80.000 dinara, mada se visina iznosa određuje u svakom konkretnom slučaju imajući u vidu sve okolnosti kriivčnog dela, pa je tako rešavanjem samo jednog predmeta tokom 2010. godine, primenom ovog instituta prema okrivljenom G.B. zbog krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 2. KZ, u humanitarne svrhe pribavljen novac u iznosu od 2.500.000,00 dinara. U 13 % predmeta osumnjičenima je naloženo da obave  društvenokoristan rad, a u 1% predmeta prema osumnjičenima je primenjen psihosocijalni tretman, najčešće u vidu odvikavanja od alkoholizma, opojnih droga ili otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, dok je u 3% predmeta osumnjičenima naloženo da izvrše obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda. Ukoliko se ovaj institut primenjuje zbog krivičnog dela Nedavanje izdržavanja iz člana 195. KZ, osumnjičenima se nalaže da izplate iznos duga na ime dospelih obaveza izdržavanja, i da u buduće uredno daju izdržavanje u određenom iznosu i na način kako su obavezani pravnosanžnom sudskog odlukom, a što je u najboljem interesu deteta.

          Naime, institut odlaganja krivičnog gonjenja predstavlja ovlašćenje javnog tužioca da pod određenim uslovima, uz saglasnost osumnjičenog može odložiti krivično gonjenje do ispunjenja obaveza, a koje obaveze su predviđene Zakonom o krivičnom postupku. Ukoliko osumnjičeni ispuni naloženu obavezu u ostavljenom roku, a koji rok ne može biti duži od 1 (jedne) godine javni tužilac donosi rešenje o odbačaju krivične prijave, a predmetno kriivčno delo ne ulazi u kaznenu evidenciju osumnjičenog, dok se u suprotnom nastavlja krivično gonjenje osumnjičenog, odnosno pokreće krivični postupak tokom kog osumnjičeni neće imati pravo na ovakvu vrstu nagodbe. Reč je o krivičnim delima za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 5 (pet) godina, dok se svrsishodnost primene ovog instituta određuje u konkrtenom slučaju, uzimajući u obzir utvrđeno činjenično stanje, kao i olakšavajuće okolnosti pod kojima je delo izvršeno.  

          Takođe, naročito je svrsishodno rešavanje predmeta od starne tužilšatva postizanjem nagodbe sa okrivljenim starnim državljanima, bilo u vidu odlaganja krivičnog gonjenja ili zaključivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela. U tom slučaju stranci u toku zadržavanja budu saslušani od starne tužilaštava a nakon čega se primenjuje oportunitet ili zaključuje sporazum o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim starnim državljaninom, na koji način u roku od 48 časova koliko zadržavanje traje predmet bude završen. Na ovaj način se drastično skraćuje trajanje postupka, koji svakako ima isti epilog, kao i onemogućava stvaranje situacije da okrivnjeni strani državljanin tokom krivičnog gonjenja ili u nekoj nekoj fazi krivičnog postupka eventualno postane nedostupan državni organima. Takođe, kada se zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim stranim državljaninom, uz glavnu kaznu izriče se kao sporedna krivična sankcija mera bezbednosti proterivanje stranaca iz zemlje iz člana 88. KZ, a sve u cilju sprečavanja daljeg vršenja krivičnih dela od strane starnih državljana na teritoriji naše zemlje.

          Prvo osnovno javno tužilaštvo će i ubuduće, svojim radom i saradnjom sa drugim državnim organima, postupajući u okviru zakonskih ovlašćenja efikasno rešavati predmete sa sve većom tendencijom zaključivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela ili primenom odlaganja krivičnog gonjenja kada su za to ispunjeni predviđeni uslovi, a sve u cilju zaštite ustavnosti i zakonitosti.

Napominjem da Prvo osnovno javno tužilaštvo sprovodi strategiju rešavanja starih predmeta, na koji način će do kraja 2017. godine  na nivou tužilaštva biti rešeni svi preostali predmetni koji su zaprimljeni do kraja 2010. godine, podnošenjem optužnog predloga odnosno optužnice sudu ili donošenjem rešenja o odbačaju krivične prijave, odnosno donošenjem meritorne odluke. Takođe, plan i program rešavanja starih predmeta obuhvata i predmete zaprimljene u ovom tužilaštvu u periodu od 2011. godine do kraja 2015. godine. On će biti obuhvaćen i planom rada Prvog tužilaštva za 2018. godinu i to među prioritetima kao što su rešavanje pritvorskih predmeta, predmeta sa elementima nasilja u porodici, Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ, Proganjanje iz člana 138a. KZ, i dr.

Zbog navedenih rezultata postignutih i tokom 2017. godine zaključno sa 17.11.2017. godine, izražavam zadovoljstvo što sam na čelu ovakvog kolektiva i vrlo sam ponosan na sve zaposlene, smatram da su zahvaljujući njima, odnosno timskom radu i ove godine postignuti planirani rezultati rada.

Prvo tužilaštvo se nagodilo za 75 odsto „dokazanih“ krivičnih dela

Od početka 2017. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nagodbom je rešilo 3.000 od ukupno 4.000 predmeta u kojima je dokazima potkrepljena krivična odgovornost izvršilaca krivičnih dela.

BEOGRAD – Od početk 2017. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nagodbom je rešilo 3.000 od ukupno 4.000 predmeta u kojima je dokazima potkrepljena krivična odgovornost izvršilaca krivičnih dela.
To znači da čak 75 odsto ukupnog broja takvih slučajeva, nije išlo pred sud, već su brzo i efikasno dogovorom odbrane i tužioca, okončani u tužilaštvu.

Preuzeto sa sajta Tanjug

Prvo tužilaštvo se nagodilo za 75 odsto krivičnih dela

Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Prvog osnovnog tužilaštva, od početka 2017. godine to tužilaštvo je zaključilo 1.000 sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, dok je oportunitet – odnosno odlaganje krivičnog gonjenja – primenjeno prema 2.000 okrivljenih.

Protiv 1.000 okrivljenih podnet je optužni predlog, odnosno optužnica, i oni su „išli“ na suđenje.

Prema podacima tužilaštva, od ukupnog broja predmeta u kojima su prikupljeni dokazi na osnovu kojih je utvrđena krivična odgovornost okrivljenih, u 25 odsto predmeta sa okrivljenima je zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, dok je primenom odlaganja krivičnog gonjenja rešeno 50 odsto predmeta.

Tužilaštvo ukazuje da u praksi, kad god ima mesta podizanju optužnice, a nije moguće primeniti odlaganje krivičnog gonjenja koje podrazumeva odbacivanje krivične prijave uz obavezu okrivljenog da nešto uradi ili uplati novac u humanitarne svrhe, to tužilaštvo najpre inicira zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Ukoliko odbrana, odnosno okrivljeni to odbije, tek onda tužilaštvo podiže optužni akt i predmet ide pred sud.

Takođe, u tužilaštvu napominju da su spremni da prihvate i predlog odbrane za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, ukoliko je taj sporazum svrsishodan i ukoliko je predložena adekvatna kazna za izvršeno krivično delo.

Tokom 2017. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo je sa 1.000 okrivljenih zaključilo sporazume o priznanju krivičnog dela, kojima je prema 20 odsto okrivljenih izrečena kazna zatvora, prema 9 odsto okrivljenih novčana kazna, a prema 70 odsto okrivljenih uslovna osuda.

Samo 1 odsto okrivljenih dobio je kaznu rada u javnom interesu, budući da je ovaj vid kažnjavanja moguć samo uz pristanak okrivljenog.

Kao sporedna krivična sankcija u okviru sporazuma o priznanju krivičnog dela prema okrivljenima, pored novčane kazne, najčešće su izricane mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, zatim mera obaveznog lečenja alkoholičara, zabrana upravljanja motornim vozilom i mere oduzimanja predmeta.

Tužilaštvo je ukazalo da zaključivanje sporazuma o priznanju krivice nije uslovljeno vrstom krivičnog dela, niti visinom zaprećene kazne, tako da se oni primenjuju i na lakša i na teža krivična dela.

Kao primer stroge kazne, tužilaštvo je navelo da je ove godine sa S.I, koji je i ranije bio osuđivan, zaključilo sporazum prema kojem je on priznao izvršenje više razbojništava za kaznu od sedam godina zatvora.

Kada je u pitanju nasilje u porodici, tužilaštvo je zaključilo 12 sporazuma o priznanju krivičnog dela. Jedan od okrivljenih je priznao krivicu uz nagodbu za dve godine zatvora, što je prilično visoka kazna za ovo delo.

Kod odlaganja krivičnog gonjenja, Prvo osnovno tužilaštvo je na ovaj način rešilo polovinu predmeta, odnosno 2.000 predmeta.

U 71 odsto predmeta osumnjičenima je naložena obaveza uplate novčanih sredstava u humanitarne svrhe, čime je prikupljeno gotovo 55 miliona dinara. Uslov za primenu oportuniteta je da osumnjičeni nije bio osuđivan.

Taj novac, uplaćuje se na račun Vlade Srbije, a koja komisija Ministarstva pravde na javnim konkursima dodeljuje isključivo u humanitarne svrhe.

Uobičajeno se kod primene ovog instituta osumnjičenima, nalaže da u roku od 30 dana uplate 30.000 dinara za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine ili 60.000 dinara za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do pet godina, odnosno da u roku od nekoliko meseci uplate novčani iznos od 40.000 ili 80.000 dinara.

U okviru primene oportuniteta, u 13 odsto predmeta osumnjičenima je naloženo da obave društveno-koristan rad, a u 1 odsto predmeta primenjen je psihosocijalni tretman, najčešće u vidu odvikavanja od alkoholizma, opojnih droga ili otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja.

Ukoliko se ovaj institut primenjuje zbog krivičnog dela „nedavanje izdržavanja (za dete)“, osumnjičenima se nalaže da isplate iznos duga na ime dospelih obaveza izdržavanja, i da ubuduće uredno izvršavaju svoje obaveze kako su obavezani odlukom suda.

Oportunitet se primenjuje za krivična dela za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, dok se svrsishodnost primene ovog instituta određuje u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir utvrđeno činjenično stanje, kao i olakšavajuće okolnosti pod kojima je delo izvršeno, ukazalo je tužilaštvo.

U tom tužilaštvu ukazuju da su oportunitet ili sporazum o priznanju krivičnog dela naročito adekvatni kada su u pitanju okrivljeni strani državljani, jer se na taj način u roku od 48 časova, koliko traje (policijsko) zadržavanje slučaj okončava.

„Na ovaj način se drastično skraćuje trajanje postupka, koji svakako ima isti epilog i onemogućava situaciju da okrivljeni strani državljanin tokom krivičnog gonjenja ili u nekoj kasnijoj nekoj fazi krivičnog postupka eventualno postane nedostupan državnim organima“, naglašavaju u tužilaštvu.

Dodaju da se kod sporazuma strancima, mahom uz glavnu kaznu izriče i mera bezbednosti proterivanje stranaca iz zemlje u cilju sprečavanja daljeg vršenja krivičnih na teritoriji naše zemlje.

Glavni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubomir Đorđević je naglasio da to tužilaštvo sprovodi i strategiju rešavanja starih predmeta, te da će na taj način do kraja 2017. godine na nivou tužilaštva biti rešeni svi preostali predmetni koji su primljeni do kraja 2010. godine, bilo podnošenjem optužnog predloga odnosno optužnice sudu, bilo donošenjem rešenja o odbačaju krivične prijave, odnosno donošenjem meritorne odluke.

Đorđević je dodao da plan i program rešavanja starih predmeta obuhvata i predmete primljene u ovom tužilaštvu u periodu od 2011. godine do kraja 2015. godine. On će biti obuhvaćen i planom rada tog tužilaštva za 2018. godinu, a među prioritetima će biti rešavanje pritvorskih predmeta, predmeta sa elementima nasilja u porodici, ugrožavanje sigurnosti i novo delo proganjanje.

„Zbog navedenih rezultata postignutih i tokom 2017. godine zaključno sa 17. novembrom, izražavam zadovoljstvo što sam na čelu ovakvog kolektiva i vrlo sam ponosan na sve zaposlene. Smatram da su zahvaljujući njima, odnosno timskom radu i ove godine postignuti planirani rezultati rada“, zaključio je tužilac.

Preuzeto sa sajta RTV