Прво основно јавно тужилаштво у Београду је највеће основно јавно тужилаштво у Србији, а и у региону. Његово формирање под тим називом везује се за јануар 2010. године и нову територијалну организацију правосудних органа. Настало је спајањем пет општинских јавних тужилштава која су обухватала десет београдских општина. Такво тужилаштво је имало 82 заменика, а од 2014. године када су формирана и друга два основна тужилаштва, ово тужилаштво чине 50 заменика и у његову месну надлежност улази пет општина Стари град, Савски венац, Врачар, Звездара и Палилула. И тада и сада на челу Првог основног јавног тужилаштва, од оснивања је Љубивоје Ђорђевић који је цео радни век од 23 године провео у тужилаштву. Најпре као волонтре, приправник, сарадник и замнеик у Првом општинском јавном тужилаштву, а потом од 2002. године до 2010. године као заменик у тадашњем Окружном јавном тужилаштву у Београду.
Што се тиче организације рада, истичемо да су у Првом основном јавном тужилаштву поред одељења за општи криминал формирана још два одељења и то у фебруару 2015. године одељење за поступање у предметима са коруптивним елементима, а у мају 2015. године одељење за борбу против насиља у породици, уз претходно одобрење Републичког јавног тужилаштва. Ова одељења бележе одличне резултате, све захваљујући поступајућим заменицима који се специјализују за предметне материје. У оквиру одељења за борбу против насиља у породици остварена је сарадња на највишем нивоу између овог Тужилаштва, Центра за социјални рад, полиције, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружању заштите оштећенима. Такође, дана 09.05.2016. године у Првом тужилаштву почела је са радом служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог такође Републичког јавног тужилаштва, и једина је у основним тужилаштвима, а постоји и у још неколико Виших јавних тужилаштава у Србији. У овој служби поступају два заменика, два сарадника и један референт, који су прошли обуке о вештинама комуникације, а сарађују са Виктимолошким друштвом Србије и другим релевантним организацијама које пружају подршку оштећенима.
Примена споразума и опортунитета
У духу модерног кривичнопроцесног законодавстав, применом норми Законика о кривичном поступку током 2017. године закључно са 17.11.2017.године, Прво основно јавно тужилаштво у Београда нагодбом је решило 3000 предмета, од укупно 4000 предмета у којима су у наведеном периоду прикупљени сви докази потребни за утврђивање кривичне одговорности извршилаца кривичних дела. Захаљујући ефикасном и стручном раду тужилаштва, као и доброј сарадњи са министарством унутрашњих послова и другим органима овлашћеним за поступање по налогу тужилаштва и предузимање одређених радњи у предистражном и кривичном поступку, 75 % од укупног броја предмета у којима је утврђена кривична одговорснот окривљених током 2017. године, закључно са 17.11.2017. године завршено је на нивоу тужилаштва.
Наиме, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је током 2017. године закључило 1000 споразума о признању кривичног дела, а институт одлагања криивчног гоњења примењен је према 2000 окривљених, док је против 1000 окривљених поднет оптужни предлог односно оптужница, што значи да је од укупног броја предмета у којима су прикупиљени докази на основу којих је утврђена кривична одговорност окривљених, у 25 % предмета са окривљенима закључен споразум о признању кривичног дела, док је применом института одлагања кривичног гоњења решено 50 % предмета, а у 25 % предмета је против окривљених поднет оптужни предлог односно оптужница.
У циљу начела ефикасности и екомоничности поступка, кад год има места оптужењу у конкретној кривичноправној ствари, а није могуће применити опортунитет, Прво основно јавно тужилаштво најпре иницира закључење споразума о признању кривичног дела, те тек уколико одбрана, односно окривљени то одбије, против истог се подиже оптужни акт и предмет прелази у судуску фазу поступка. Такође, ово тужилаштву прихвата и предлог одбране за закључење споразума о признању кривичног дела, уколико је исти сврсисходан а предложена кривична санкција буде адекватна утврђеном цињенично стању, те да се на тај начин може постићи сврха кажњавања, односно специјална превенција.
Током 2017. године Прво основно јавно тужилаштво је са 1000 окривљених закључило споразум о признању кривичног дела, од којих је према 20 % окривљених изречена казна затвора, према 9 % окривљених новчана казна, према 70 % окривљених изречена условна осуда, док је према 1 % окривљених изречена казна рад у јавном интересу. Као споредна кривична санкција у оквиру споразума о признању кривичног дела према окривљенима, осим новчане казне, најчешће су изрицане мере безбедности обавезног лечења наркомана из члана 83. КЗ, обавезног лечења алкохоличара из члана 84. КЗ, забрана управљања моторним возилом из члана 86. КЗ, мере безбедности одузимања предмета из члана 87. КЗ, и др.
Примена споразума о признању кривичног дела није условљена врстом кривичног дела нити запрећеном казном затвора, те се на овај начин окривљени оглашавају кривим због извршења како лакших тако и тежих кривичних дела. У прилог наведеном иде и чињеница да је ово тужилаштво са окривљеним С.И закључило споразум о признању кривичног дела Разбојништво у продуженом трајању из члана 206. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је окривљеном а имајући у виду да је исти вишеструко осуђиван изречена казна затвора у трајању од 7 (седам) година, као и да је током 2017. године закључено дванаест споразума о признању кривичног дела Насиље у породици из чл. 194 КЗ, те да је једном од окривљених за предметно кривично дело изречена казна затвора у трајању од 2 (две) године. Уз споразум о признању кривичног дела Насиље у породици из члана 194. КЗ, као споредна кривична санкција најчешће је изрицана мера безбедности забрана приближавања и комуницирања са оштећеним из члана 89а. КЗ.
Имајући у виду да је закључивање споразуа о признању кривичног дела један од случајева када је законом предвиђена обавезна одбрана, уколико је окривљени лошијег материјалног статуса и нема довољно средстава за ангажовање браниоца, ово тужилаштво окривљеном поставља браниоца по службеној дужности чији трошкови падају на терет буџетских средстава, а све у циљу заштите права окривљеног и начела једнакости поступања према свим окривљенима.
Током 2017. године применом института одлагања кривичног гоњења решено је 2000 предмета. Наиме, у 71 % предмета осумњиченима наложена обавеза уплате новчаних средстава у хуманитарне сврхе, чиме су прикупљена новчана средства у укупном износу од 54.618.539,00 динара, која су уплаћена на рачун Владе Републике Србије, а која комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе. Уобичајено се код примене овог института осумњиченима, а који морају бити неосуђивана лица, налаже да у року од 30 дана уплате новчани износ од 30.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до 3 (три) године или новчани износ од 60.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до 5 (пет) године, односно да у року од неколико месеци уплати новчани износ од 40.000 или 80.000 динара, мада се висина износа одређује у сваком конкретном случају имајући у виду све околности криивчног дела, па је тако решавањем само једног предмета током 2010. године, применом овог института према окривљеном Г.Б. због кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а. став 2. КЗ, у хуманитарне сврхе прибављен новац у износу од 2.500.000,00 динара. У 13 % предмета осумњиченима је наложено да обаве друштвенокористан рад, а у 1% предмета према осумњиченима је примењен психосоцијални третман, најчешће у виду одвикавања од алкохолизма, опојних дрога или отклањања узрока насилничког понашања, док је у 3% предмета осумњиченима наложено да изврше обавезу установљену правноснажном одлуком суда. Уколико се овај институт примењује због кривичног дела Недавање издржавања из члана 195. КЗ, осумњиченима се налаже да изплате износ дуга на име доспелих обавеза издржавања, и да у будуће уредно дају издржавање у одређеном износу и на начин како су обавезани правносанжном судског одлуком, а што је у најбољем интересу детета.
Наиме, институт одлагања кривичног гоњења представља овлашћење јавног тужиоца да под одређеним условима, уз сагласност осумњиченог може одложити кривично гоњење до испуњења обавеза, а које обавезе су предвиђене Законом о кривичном поступку. Уколико осумњичени испуни наложену обавезу у остављеном року, а који рок не може бити дужи од 1 (једне) године јавни тужилац доноси решење о одбачају кривичне пријаве, а предметно криивчно дело не улази у казнену евиденцију осумњиченог, док се у супротном наставља кривично гоњење осумњиченог, односно покреће кривични поступак током ког осумњичени неће имати право на овакву врсту нагодбе. Реч је о кривичним делима за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до 5 (пет) година, док се сврсисходност примене овог института одређује у конкртеном случају, узимајући у обзир утврђено чињенично стање, као и олакшавајуће околности под којима је дело извршено.
Такође, нарочито је сврсисходно решавање предмета од старне тужилшатва постизањем нагодбе са окривљеним старним држављанима, било у виду одлагања кривичног гоњења или закључивања споразума о признању кривичног дела. У том случају странци у току задржавања буду саслушани од старне тужилаштава а након чега се примењује опортунитет или закључује споразум о признању кривичног дела са окривљеним старним држављанином, на који начин у року од 48 часова колико задржавање траје предмет буде завршен. На овај начин се драстично скраћује трајање поступка, који свакако има исти епилог, као и онемогућава стварање ситуације да окривњени страни држављанин током кривичног гоњења или у некој некој фази кривичног поступка евентуално постане недоступан државни органима. Такође, када се закључи споразум о признању кривичног дела са окривљеним страним држављанином, уз главну казну изриче се као споредна кривична санкција мера безбедности протеривање странаца из земље из члана 88. КЗ, а све у циљу спречавања даљег вршења кривичних дела од стране старних држављана на територији наше земље.
Прво основно јавно тужилаштво ће и убудуће, својим радом и сарадњом са другим државним органима, поступајући у оквиру законских овлашћења ефикасно решавати предмете са све већом тенденцијом закључивања споразума о признању кривичног дела или применом одлагања кривичног гоњења када су за то испуњени предвиђени услови, а све у циљу заштите уставности и законитости.
Напомињем да Прво основно јавно тужилаштво спроводи стратегију решавања старих предмета, на који начин ће до краја 2017. године на нивоу тужилаштва бити решени сви преостали предметни који су запримљени до краја 2010. године, подношењем оптужног предлога односно оптужнице суду или доношењем решења о одбачају кривичне пријаве, односно доношењем мериторне одлуке. Такође, план и програм решавања старих предмета обухвата и предмете запримљене у овом тужилаштву у периоду од 2011. године до краја 2015. године. Он ће бити обухваћен и планом рада Првог тужилаштва за 2018. годину и то међу приоритетима као што су решавање притворских предмета, предмета са елементима насиља у породици, Угрожавање сигурности из члана 138. КЗ, Прогањање из члана 138а. КЗ, и др.
Због наведених резултата постигнутих и током 2017. године закључно са 17.11.2017. године, изражавам задовољство што сам на челу оваквог колектива и врло сам поносан на све запослене, сматрам да су захваљујући њима, односно тимском раду и ове године постигнути планирани резултати рада.
Oд почетка 2017. године, Прво основно jавно тужилаштво у Београду нагодбом jе решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у коjима jе доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.
БEOГРAД – Oд почетк 2017. године, Прво основно jавно тужилаштво у Београду нагодбом jе решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у коjима jе доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.
Tо значи да чак 75 одсто укупног броjа таквих случаjева, ниjе ишло пред суд, већ су брзо и ефикасно договором одбране и тужиоца, окончани у тужилаштву.
Преузето са сајта Танјуг
То значи да чак 75 одсто укупног броја таквих случајева, није ишло пред суд, већ су брзо и ефикасно договором одбране и тужиоца, окончани у тужилаштву.
Према подацима који су објављени на сајту Првог основног тужилаштва, од почетка 2017. године то тужилаштво је закључило 1.000 споразума о признању кривичног дела са окривљенима, док је опортунитет – односно одлагање кривичног гоњења – примењено према 2.000 окривљених.
Против 1.000 окривљених поднет је оптужни предлог, односно оптужница, и они су „ишли“ на суђење.
Према подацима тужилаштва, од укупног броја предмета у којима су прикупљени докази на основу којих је утврђена кривична одговорност окривљених, у 25 одсто предмета са окривљенима је закључен споразум о признању кривичног дела, док је применом одлагања кривичног гоњења решено 50 одсто предмета.
Тужилаштво указује да у пракси, кад год има места подизању оптужнице, а није могуће применити одлагање кривичног гоњења које подразумева одбацивање кривичне пријаве уз обавезу окривљеног да нешто уради или уплати новац у хуманитарне сврхе, то тужилаштво најпре иницира закључење споразума о признању кривичног дела.
Уколико одбрана, односно окривљени то одбије, тек онда тужилаштво подиже оптужни акт и предмет иде пред суд.
Такође, у тужилаштву напомињу да су спремни да прихвате и предлог одбране за закључење споразума о признању кривичног дела, уколико је тај споразум сврсисходан и уколико је предложена адекватна казна за извршено кривично дело.
Током 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво је са 1.000 окривљених закључило споразуме о признању кривичног дела, којима је према 20 одсто окривљених изречена казна затвора, према 9 одсто окривљених новчана казна, а према 70 одсто окривљених условна осуда.
Само 1 одсто окривљених добио је казну рада у јавном интересу, будући да је овај вид кажњавања могућ само уз пристанак окривљеног.
Као споредна кривична санкција у оквиру споразума о признању кривичног дела према окривљенима, поред новчане казне, најчешће су изрицане мере безбедности обавезног лечења наркомана, затим мера обавезног лечења алкохоличара, забрана управљања моторним возилом и мере одузимања предмета.
Тужилаштво је указало да закључивање споразума о признању кривице није условљено врстом кривичног дела, нити висином запрећене казне, тако да се они примењују и на лакша и на тежа кривична дела.
Као пример строге казне, тужилаштво је навело да је ове године са С.И, који је и раније био осуђиван, закључило споразум према којем је он признао извршење више разбојништава за казну од седам година затвора.
Када је у питању насиље у породици, тужилаштво је закључило 12 споразума о признању кривичног дела. Један од окривљених је признао кривицу уз нагодбу за две године затвора, што је прилично висока казна за ово дело.
Код одлагања кривичног гоњења, Прво основно тужилаштво је на овај начин решило половину предмета, односно 2.000 предмета.
У 71 одсто предмета осумњиченима је наложена обавеза уплате новчаних средстава у хуманитарне сврхе, чиме је прикупљено готово 55 милиона динара. Услов за примену опортунитета је да осумњичени није био осуђиван.
Тај новац, уплаћује се на рачун Владе Србије, а која комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе.
Уобичајено се код примене овог института осумњиченима, налаже да у року од 30 дана уплате 30.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године или 60.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до пет година, односно да у року од неколико месеци уплате новчани износ од 40.000 или 80.000 динара.
У оквиру примене опортунитета, у 13 одсто предмета осумњиченима је наложено да обаве друштвено-користан рад, а у 1 одсто предмета примењен је психосоцијални третман, најчешће у виду одвикавања од алкохолизма, опојних дрога или отклањања узрока насилничког понашања.
Уколико се овај институт примењује због кривичног дела „недавање издржавања (за дете)“, осумњиченима се налаже да исплате износ дуга на име доспелих обавеза издржавања, и да убудуће уредно извршавају своје обавезе како су обавезани одлуком суда.
Опортунитет се примењује за кривична дела за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, док се сврсисходност примене овог института одређује у сваком конкретном случају, узимајући у обзир утврђено чињенично стање, као и олакшавајуће околности под којима је дело извршено, указало је тужилаштво.
У том тужилаштву указују да су опортунитет или споразум о признању кривичног дела нарочито адекватни када су у питању окривљени страни држављани, јер се на тај начин у року од 48 часова, колико траје (полицијско) задржавање случај окончава.
„На овај начин се драстично скраћује трајање поступка, који свакако има исти епилог и онемогућава ситуацију да окривљени страни држављанин током кривичног гоњења или у некој каснијој некој фази кривичног поступка евентуално постане недоступан државним органима“, наглашавају у тужилаштву.
Додају да се код споразума странцима, махом уз главну казну изриче и мера безбедности протеривање странаца из земље у циљу спречавања даљег вршења кривичних на територији наше земље.
Главни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубомир Ђорђевић је нагласио да то тужилаштво спроводи и стратегију решавања старих предмета, те да ће на тај начин до краја 2017. године на нивоу тужилаштва бити решени сви преостали предметни који су примљени до краја 2010. године, било подношењем оптужног предлога односно оптужнице суду, било доношењем решења о одбачају кривичне пријаве, односно доношењем мериторне одлуке.
Ђорђевић је додао да план и програм решавања старих предмета обухвата и предмете примљене у овом тужилаштву у периоду од 2011. године до краја 2015. године. Он ће бити обухваћен и планом рада тог тужилаштва за 2018. годину, а међу приоритетима ће бити решавање притворских предмета, предмета са елементима насиља у породици, угрожавање сигурности и ново дело прогањање.
„Због наведених резултата постигнутих и током 2017. године закључно са 17. новембром, изражавам задовољство што сам на челу оваквог колектива и врло сам поносан на све запослене. Сматрам да су захваљујући њима, односно тимском раду и ове године постигнути планирани резултати рада“, закључио је тужилац.
Преузето са сајта РТВ
Од почекта 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво у Београду нагодбом је решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у којима је доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.
Од почекта 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво у Београду нагодбом је решило 3.000 од укупно 4.000 предмета у којима је доказима поткрепљена кривична одговорност извршилаца кривичних дела.
То значи да чак 75 одсто укупног броја таквих случајева, није ишло пред суд, већ су брзо и ефикасно договором одбране и тужиоца, окончани у тужилаштву.
Према подацима који су објављени на сајту Првог основног тужилаштва, од почетка 2017. године то тужилаштво је закључило 1.000 споразума о признању кривичног дела са окривљенима, док је опортунитет – односно одлагање кривичног гоњења – примењено према 2.000 окривљених.
Против 1.000 окривљених поднет је оптужни предлог, односно оптужница, и они су „ишли“ на суђење.
Према подацима тужилаштва, од укупног броја предмета у којима су прикупиљени докази на основу којих је утврђена кривична одговорност окривљених, у 25 одсто предмета са окривљенима је закључен споразум о признању кривичног дела, док је применом одлагања кривичног гоњења решено 50 одсто предмета.
Тужилаштво указјује да у пракси, кад год има места подизању оптужнице, а није могуће применити одлагање кривичног гоњења које подразумева одбацивање кривичне пријаве уз обавезу окривљеног да нешто уради или упрати новац у хуманитарне сврхе, то тужилаштво најпре иницира закључење споразума о признању кривицног дела.
Уколико одбрана, односно окривљени то одбије, тек онда тужилаштво подиже оптужни акт и предмет иде пред суд.
Такоде, у тужилаштву напомињу да су спремни да прихвате и предлог одбране за закључење споразума о признању кривичног дела, уколико је тај споразум сврсисходан и уколико је предложена адекватна казна за извршено кривично дело.
Током 2017. године, Прво основно јавно тужилаштво је са 1.000 окривљених закључило споразуме о признању кривичног дела, којима је према 20 одсто окривљених изречена казна затвора, према 9 одсто окривљених новчана казна, а према 70 одсто окривљених условна осуда.
Само 1 одсто окривљених добио је казну рада у јавном интересу, будући да је овај вид кажњавања могућ само уз пристанак окривљеног.
Као споредна кривична санкција у оквиру споразума о признању кривичног дела према окривљенима, поред новчане казне, најчешће су изрицане мере безбедности обавезног лечења наркомана, затим мера обавезног лечења алкохоличара, забрана управљања моторним возилом и мере одузимања предмета.
Тужилаштво је указало да закључивање споразума о признању кривице није условљено врстом кривичног дела, нити висином запрећене казне, тако да се они примањују и на лакша и на тежа кривична дела.
Као пример строге казне, тужилаштво је навело да је ове године са С.И, који је и раниеј био осуђиван, закључило споразум према којем је он признао извршење више разбојништава за казну од седам година затвора.
Када је у питању насиље у породици, тужилаштво је закључило 12 споразума о признању кривичног дела. Један од окривљених је признао кривицу уз нагодбу за две године затвора, што је прилично висока казна за ово дело.
Код одлагања кривичног гоњења, Прво основно тужилаштво је на овај начин решило половину предмета, односно 2.000 предмета.
У 71 одсто предмета осумњиченима је наложена обавеза уплате новчаних средстава у хуманитарне сврхе, чиме је прикупљено готово 55 милиона динара. Услов за примену опотунитета је да осумњичени није био осуђиван.
Тај новац, уплаћује се на рачун Владе Србије, а која комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе.
Уобичајено се код примене овог института осумњиченима, налаже да у року од 30 дана уплате 30.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године или 60.000 динара за кривична дела за која је запрећена казна затвора до пет година, односно да у року од неколико месеци уплате новцани износ од 40.000 или 80.000 динара.
У оквиру примене опортунитета, у 13 одсто предмета осумњиченима је наложено да обаве друштвено-користан рад, а у 1 одсто предмета примењен је психосоцијални третман, најчешће у виду одвикавања од алкохолизма, опојних дрога или отклањања узрока насилничког понашања.
Уколико се овај институт примењује због кривицног дела „недавање издржавања (за дете)“, осумњиченима се налаже да изплате износ дуга на име доспелих обавеза издржавања, и да убудуће уредно изврсавају своје обавезе како су обавезани одлуком суда.
Опотунитет се примењује за кривична дела за које је предвиђена новцана казна или казна затвора до пет година, док се сврсисходност примене овог института одређује у сваком конкртеном слуцају, узимајући у обзир утврђено чињеницно стање, као и олакшавајуће околности под којима је дело извршено, указало је тужилаштво.
У том тужилаштву указују да су опортунитет или споразум о признању кривицног дела нарочито адекватни када су у питању окрвљени страни држављани, јер се на тај начин у року од 48 часова, колико траје (полицијско) задржавање случај окончава.
„На овај нацин се драстично скраћује трајање поступка, који свакако има исти епилог и онемогућава ситуацију да окривњени страни држављанин током кривичног гоњења или у некој каснијој некој фази кривицног поступка евентуално постане недоступан државним органима“, наглашавају у тужилаштву.
Додају да се код споразума странцима, махом уз главну казну изриче и мера безбедности протеривање странаца из земље у циљу спречавања даљег вршења кривичних на територији наше земље.
Главни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Љубомир Ђорђевић је нагласио да то тужилаштво спроводи и стратегију решавања старих предмета, те да ће на тај начин до краја 2017. године на нивоу тужилаштва бити решени сви преостали предметни који су примљени до краја 2010. године, било подношењем оптужног предлога односно оптужнице суду, било доношењем решења о одбачају кривицне пријаве, односно доношењем мериторне одлуке.
Ђорђевић је додао да план и програм решавања старих предмета обухвата и предмете примљене у овом тужилаштву у периоду од 2011. године до краја 2015. године. Он ће бити обухваћен и планом рада тог тужилаштва за 2018. годину, а међу приоритетима ће бити решавање притворских предмета, предмета са елементима насиља у породици, угрожавање сигурности и ново дело прогањање.
„Због наведених резултата постигнутих и током 2017. године закључно са 17. новембром, изражавам задовољство што сам на челу оваквог колектива и врло сам поносан на све запослене. Сматрам да су захваљујући њима, односно тимском раду и ове године постигнути планирани резултати рада“, закључио је тужилац.
Преузето са сајта вечерње НОВОСТИ