Прво основно јавно тужилаштво у Београду минуле године на нови начин решило безмало 2.100 предмета. Окривљени уплатили 65 милиона динара на име опортунитета

Прво основно јавно тужилаштво у Београду, применом опортунитета током ове године, уплатило је 65 милиона динара на рачун Владе Републике Србије, од око 120 милиона колико је 2016. окривљенима који су пристали на примену овог института наложено да уплате на рачун Владе. Та средства, као и средства која су применом опортунитета прикупила сва остала тужилаштава у Србији, комисија Министарства правде на јавним конкурсима додељује искључиво у хуманитарне сврхе.

Иза термина опортунитет крије се, заправо, чињеница да ако окривљени уплати одређену своту новца, тужилац одустаје од кривичног гоњења, а самим тим ништа не улази у казнену евиденцију окривљеног. Реч је о кривичним делима за која је предвиђена новчана или казна до пет година затвора.

Овај податак само је један у низу успешних резултата које је Прво тужилаштво, иначе највеће основно јавно тужилаштво у Србији, али и у региону, остварило у години која је на измаку. Љубивоје Ђорђевић, који се на челу ове институције налази последњих седам година, истиче да је захваљујући свим запосленима постигнуто све оно што је предвиђено програмом и планом рада.

– Током ове године кривично одељење примило је око 16.000 нових предмета против познатих извршилаца, док је у одељење привредних преступа против правних и одговорних лица пристигло око шест хиљада предмета мање – каже за „Новости“ Ђорђевић, додајући да је у раду било и око 20.000 старих предмета. – Закључно са јучерашњим даном, кривично одељење је решило око 15.000 предмета, од чега је око 10.000 њих после детаљних провера одбачено, јер није било основа за покретање поступка. У случајевима где су прикупљени докази, 35 одсто је решено тако што су подигнуте оптужнице, док је остатак окончан нагодбом са окривљенима.

Ђорђевић истиче да је применом опортунитета решено 2.100 предмета, док је са више од 950 окривљених закључен споразум о признању кривице. Наш саговорник истиче да од 2010. године константно расте број решених предмета на овај начин, подсећајући да је прошле године та цифра била око 600.

– Не треба занемарити ни број особа којима је наложен друштвено-користан рад, као и оне према којима је примењен психосоцијални третман и лечење, односно одвикавање од алкохолизма и опојних дрога – каже Ђорђевић. – Поред тога, морам да истакнем и добру сарадњу Тужилаштва са Првим основним судом која је резултирала преполовљеним бројем предмета старијих од десет година, којих је на почетку године било 28.

У мају ове године у Првом тужилаштву почела је да ради Служба за информисање оштећених лица и сведока, која као таква постоји само у још неколико тужилаштава у Србији. За рад Службе надлежна су два заменика тужиоца, два помоћника и референт, који су прошли обуке о вештинама комуникација и који сарађују са Виктимолошким друштвом и другим релевантним организацијама које пружају подршку оштећенима.

– У оквиру кривичног одељења пре две године формирана су, поред одељења за општи криминал, још два одељења и то одељење за поступање у предметима са коруптивним елементом и одељење за борбу против насиља у породици – истиче Ђорђевић. – Ова одељења бележе одличне резултате, захваљујући томе што се заменици специјализују и што су у сталној комуникацији са запосленима у полицији, Пореској управи, центрима за социјални рад, а у Првом основном јавном тужилаштву постоји и истражно одељење које спроводи доказне радње.

НЕДОСТАЈУ ЗАПИСНИЧАРИ

Недовољан број кабинета и осталог просторног капацитета решен је пресељењем Тужилаштва, које на садашњој адреси има много већи број кабинета него у „Палати правде“, док је избором нових заменика попуњена систематизација ових места, те се сада тужилаштво суочава са проблемом недовољног броја запослених у администрацији у односу на број заменика. Садашњи број референата и пре свега записничара, није довољан – напомиње Ђорђевић.

Преузето са сајта вечерње НОВОСТИ