Одељење за борбу против насиља у породици, које је у мају 2015. године формирано у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, поред Одељења за општи криминал, Привредног одељења и Одељења за спречавање грађења без грађевинске дозволе, бележи одличне резултате. Ово одељење допринело је ефикаснијој примени Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу дана 01.06.2017. године, све захваљујући поступајућим заменицима који су специјализовани за предметну материју. У оквиру Одељења за борбу против насиља у породици остварена је мултисекторска сарадња на највишем нивоу између овог Тужилаштва, Центра за социјални рад, Министарства унутрашњих послова, здравствених установа и других државних органа, а све у циљу што бржег откривања и препознавања насиља, као и пружању заштите оштећенима. Такође, дана 09.05.2016. године у Првом тужилаштву у Београду почела је са радом Служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог Републичког јавног тужилаштва, и једина је у основном тужилаштву, а постоји и у свим Вишим јавним тужилаштвима у Србији.
Међутим, оснивање Одељења за борбу против насиља у породици, а поготово усвајање и имплементација Закона о спречавању насиља у породици, мултисекторска сарадња свих надлежних државних органа на највишем нивоу, као и све ефикасније деловање поступајућих заменика јавног тужиоца како на бржем откривању учинилаца и препознавању насиља, тако и на спречавању насиља у породици превентивним деловањем на могуће учиниоце кривичних дела, као и оснивање Службе за информисање оштећених лица и сведока, те пружање заштите оштећеним лицима, односно жртвама, донели су и одређене злоупотребе.
Наиме, у пракси постоје случајеви лажног пријављивања као и лажног сведочења у вези са насиљем у породици. Наведене радње су инкриминисане и представљају кривично дело Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривично дело Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика. Разни су мотиви за овакво поступање чланова породице, најчешће су то неке личне освете, могуће уцене ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или психоактивне супстанце, док је код брачних партнера често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење. Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе и од стране тазбинских сродника, као и од побочних крвних сродника.
Уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика утврди да је у конкретном случају дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења, те да је постојала намера лица које је лажно пријавило дело или дало лажни исказ, као и да наведене радње нису предузете услед оправданог страха потенцијалне жртве или перцепције оштећеног лица, ово тужилаштво по службеној дужности започиње кривично гоњење због кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика или кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика.
Наиме, након подношења кривичне пријаве тим за координацију, кога чини поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник процењује постојање висине и степена ризика, те уколико тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика. Уколико се у радњама пријављеног не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, имајући у виду да се у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве, што је посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела Насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице. С тога, постојање кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, је у пракси чешће доказиво када се ради о физичком насиљу, нпр. када оштећено лице тврди да је задобило повреде од старне пријављеног на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, те у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка предметних повреда не одговара казивању оштећеног лица, или уколико оштећено лице наводи да је над њим извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (нпр. увидом у путну исправу пријављеног или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.
Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа и изјава учесника предметног догађаја као и присутних сведока очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, биће дат налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика. Из напред наведеног разлога, дежурни заменик Првог основног јавног тужилаштва у Београду дао је налог да се против М.С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика, а све како би се смањио број оваквих злоупотреба.
Отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика или кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, односно смањење броја лажних пријава за насиље у породици, као и давања лажних иказа. Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава у оквиру рада овог одељења на поступање по кривичним пријавама из којих произилази основ сумње да се у радњама пријављених лица стичу сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика.
Tоком нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било jе и више злоупотреба права, тако што су поjедине особе
лажно приjављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостоjећем насиљу.
Услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце
Током нешто више од године дана примене Закона о спречавању насиља у породици било је и више злоупотреба права, тако што су поједине особе лажно пријављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостојећем насиљу.
У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Тањуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.
Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супружника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.
Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.
Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела „лажно пријављивање“ и „давање лажног исказа“.
У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљвиији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца налог да се против М. С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.
Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.
У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.
Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.
Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.
Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.
То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.
У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.
На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе која је пријавила насиље.
Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.
Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.
Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против горе поменуте М.С. (44).
У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних исказа.
Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.
Преузето са сајта Телеграф
Током нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било је и више злоупотреба права, тако што су поједине особе лажно пријављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостојећем насиљу.
У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Тањуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.
Освета, уцена и прељуба
Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супрузника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.
Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.
Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела „лажно пријављивање“ и „давање лажног исказа“.
У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљвиији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца налог да се против М. С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.
Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.
У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.
Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.
Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.
Важан је субјективни осећај жртве
Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.
То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.
У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.
Кад се тврдња не поклапа са доказима
На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе коај је пријавила насиље.
Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.
Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.
Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против горе поменуте М.С. (44).
У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних иказа.
Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.
Преузето са сајта Блиц
Током нешто више од годину примене Закона о спречавању насиља у породици било је и више злоупотреба права, тако што су поједине особе лажно пријављивале насилника и себе представљале као жртве или су пак лажно сведочиле о непостојећем насиљу
У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Тањуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.
Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супрузника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.
Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.
Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела „лажно пријављивање“ и „давање лажног исказа“.
У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљвиији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца налог да се против М.С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.
Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.
У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.
Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.
Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.
Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.
То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.
У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.
На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе коај је пријавила насиље.
Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.
Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.
Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против горе поменуте М.С. (44).
У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних иказа.
Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.
Преузето са сајта Информер