Прво основно јавно тужилаштво у Београду је прво и једино јавно тужилаштво у Републици Србији које је пре доношења Закона о спречавању насиља у породици формирало посебно одељење које се бавило сузбијањем насиља у породици, те да ли бисте могли да нам кажете нешо више о његовом функционисању?
Након дугогодишњег рада у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, а затим у Окружном јавном тужилаштву, 2010. године именован сам за Јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, које је настало спајањем пет општинских јавних тужилаштва у Београду, а које је било надлежно за територију десет градских општина, те је са 82 заменика јавног тужиоца и преко 300 запослених представљало највеће тужилаштво на Балкану. Величина тадашњег Првог основног јавног тужилаштва у Београду подразумевала је велику одговорност и обавезу приликом осмишљавања и организовања рада, истовремено и велики изазов нарочито у домену борбе против насиља у породици имајући у виду да су у питању кривична дела у којима се у великом броју случајева као жртве појављују посебно осетљива лица. Увек сам тежио постизању високо израженог нивоа тимског рада, јер је то један од кључних начин да се постигну резултати који јасно осликавају да једно јавно тужилаштво поступа ефикасно и успешно, а што је, бар по мом мишљењу, прејудицијално за успешну борбу против кривичних дела која подразумевају криминогено понашање у породичним односима. У периоду пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици настојало се да се сталним обукама, које су похађали запослени у Првом јавном тужилаштву у Београду, стекну додатна знања потребна за поступње у тим кривичним делима. Нарочито се обраћала пажња на перманентно унапређивање сарадње са свим релевантним чиниоцима који су учествовали у решавању тих предмета, а првенствено Центрима за социјални рад.

Након реорганизације јавних тужилаштва 2013. године, организација Првог основног јавног тужилаштва у Београду подразумевала је постојање два одељења: Кривичног одељење и Одељења за привредне преступе, те је у оквиру Кривичног одељења 25.маја 2015. године формирано Одељење за борбу против насиља у породици, а уз сагласности Републичког јавног тужилаштва. Почетак рада Одељења за борбу против насиља у породици више од две године пре ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици, 1. јуна 2017. године, не само да је омогућило олакшану имплементацију новопрописаних решења из Закона о спречавању насиља у породици, већ су заменици јавног тужиоца и остали запослени који су распоређени за рад у именованом Одељењу били увелико изверзирани и практично обучени да спроводе ефикасну примену нових института, без икаквих недоумица. Такође формирање Одељења за борбу против насиља у породици константно доприноси специјализирању поступајућих заменика за предметну материју, као и мултисекторској сарадњи која подразумева и свакодневну комуникацију Тужилаштва са Градским центрома за социјални рад, Министарством унутрашњих полова, Саветовалиштем против насиља у породици, здравственим институцијама на територији града Београда као и свим институцијама које пружају специјализоване врсте помоћи. Наведена мултисекторска сарадња резултирала је организовање у просторијама Првог основног јавног тужилаштва у Београду, редовних састанака Тужилаштва и наведених институција, којима је присуствовала и представница Министарства правде задужена за имплементацију закона о спречавању насиља у породици, у циљу хитне, благовремене и делотворне заштите и подршке жртвама насиља у породици. Поред наведених активности Одељење за борбу против насиља у породици је, такође, поднело и одређен број тужби парничном одељењу надлежног суда за одређивање мера заштите од насиља у породици.

Желим да истакнем да је у оквиру Првог основног јавног тужилаштва у Београду, од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, одржано преко 200 редовних састанака група за координацију, а којима присуствују представници јавног тужилаштва, психолози градског центара за социјални рад и надлежни полицијски службеници. На сваком од ових састанака израђују се индивидуални планови заштите и подршке жртвама насиља, а који представљају резултат добре сарадње свих наведених државних органа. На до сада одржаним састанцима група за координацију израђено је око 5000 индивидуалних планова заштите и подршке жртавама насиља у породици.

Такође желим да истакнем сарадња Првог основног јавног тужилаштва у Београду, са наведеним институцијама датира још и пре формирања Одељења за борбу против насиља у породици, те да је иста заслужна за то да се у Првом основном јавном тужилаштву у Београду води интерна регистрација лица који представљају потенцијалне извршиоце кривичних дела која спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. Поред лица која су евидентирани као ранији извршиоци кривичних дела Насиља у породици, врши се као и раније, мониторинг лица која су евидентирана у Центрима за социјални рад као високоризична лица, те за које постоји опасност да изврше Насиље у породици, а која никада нису кривично процесуирана, као и лица која јесу казнено евидентирана, са посебним освртом на учиниоце кривичних дела са елементима насиља у опште, те је тај види интерне еиденције специфичан за Прво основно јавно тужилаштво у Београду. Сматрам да је од изузетне важности да се у свим јавним тужилаштвима уведе овај вид интерне регистрације евентуалних извршиоца, јер се спречавање насиља у породици састоји од скупа мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и без да је било ко од евентуалних учесника било где раније евидентиран, а користећи знања које тужиоци поседују на пољу предвиђања евентуалне могућности да дође до извршења кривичних дела. Утврђивање постојања непосреде опасности је врло тешко, те је ово начин да се бар донекле олакша и омогући правовремено деловање које би спречило кобне последице, а сматрам да је и на тај начин тужилаштво предузело све мере у циљу превенције.

Поред реорганизација јавних тужилаштва 2013. године започето је и са применом новог  Законика о кривичном поступку који је подразумевао давање потпуно нове улоге јавним тужиоцима што је у први мах успорило рад јавних тужилаштава. Имајући у виду природу кривичних дела која спадају у надлежност Одељења за борбу против насиља у породици, односно да се подразумева хитност у поступању, којим решењима утичете на постизање ефикасности од стране  запослених?

Првенствено Одељење за борбу против насиља у породици чине запослени који поседују потребна знања за поступање у поступцима који за свој предмет имају кривична дела из тог опуса. С обзиром на чињеницу да је Одељење формирано и пре ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици исти су путем многобројних обука које су организоване, темељним и систематичним приступом изучавању тада будућег Закона успели да увиде на који начин се може унапредити поступак, те постићи ефикасност.

У значајној мери у Првом основном јавном тужилаштву у Београду допринос постизању очекиване ефикасности омогућава постојање Истражног центра, у погледу предмета који су добијени у рад у релативно скорије време, као и програмско решавање „старих“ предмета.

Истражни центар, једна од специфичности Првог основног јавног тужилаштва у Београду, формиран је непосредно по започињању примене „новог“ Законика о кривичном посупку и реорганизације јавних тужилаштва 2013 године. Формирање Истражног центра првенствено је ималоза циљ да судијски помоћници, који су раније били помоћници истражних судија, својим искуством које поседују на пољу предузимања одређених доказних радњи,  омогуће да начело ефикасности и економичности кривичног поступка заиста доживи своју еманацију у пракси. Сматрао сам да је потребно, при том не занемарујући интенцију законодавца да обрађивач предмета „прати“ свој предмет од самог подношења кривичне пријаве па до окончања поступка,  изнаћи начин да се искористе ресурси судијских помоћника који су дугогодишњим радом у области истраге изверзирани да исту обављају на беспрекоран начин.

Управо и на плану решавања кривичних дела која спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици показало се као незаменљиво постојање истражног центра, посебно у случајевима где је неопходно да се доказне радње предузимају на што ефикаснији и бржи начин, уз истовремено поштовање свих законских норми. Тада посупајући заменик јавног тужиоца, или тужилачки помоћник има могућност да на неки начин „убрза“ спровођење одређених доказних радњи, управо поверавајући њихово извођење Истражном центру.

Поред истражног центра, од пре две године донет је програм за решавање „старих“ предмета, те би по истом до краја 2018. године мериторно били решени скоро сви предмети који су примљени у рад до 2015. године.

Управо на тај начин Прво основно јавно тужилаштво у Београду успело је да постигне ниво ефикасности који  је неопходан за успешно решавање „старих“ предмета и трајно окончавање поступака и из надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. На овај начин отклањају се могућности да неки предмети остану заборављени, те да дође до ситација да се услед евентуалног непоступања одређени извршиоци ових кривичних дела „провуку“ без адекватне санкције.

Поред наведенх институционализованих начина за постизање ефикасности иста се постиже и давањем могућности свим запосленим да се на великим колегијумима јасно изјасне о евентуалним околностима, које стварају потешкоће у њиховом поступању, као и путем периодичног анкетирања, те су адекватна решења проналажена и на учесталим колегијумима руководилаца, па како су иста давањем корисних смерница материјализована у пракси, ниво потребне продуктивности и ефикасности, као и тимског рада је био остварив без значајних потешкоћа.

У последњих пар године неспорно је да се прибегава у великом броју случајева томе да се кривични поступци решавају алтернативним путем, односно сходно начелу опортунитета применом института одлагања кривичног гоњења, као и закључивањем Споразума о признању кривичних дела. Неспорно је да се приликом гоњења учиниоца кривичних дела Насиље у породици у значајнијој мери прибегава закључивању Споразума о признању кривичног дела, али да ли би и примена инситута одлагања кривичног гоњења била евентуално сврсисходна у одређеним случајевима?

Споразум о признању кривичних дела постао је доминантан институт приликом решавања предмета у јавним тужилаштвима и то у врло кратком временком периоду, имајући у виду чињеницу да је први Споразум о признању кривичног дела управо је и био закључен пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду 2010. године. Постојање и све чешћа примена, института Споразума о признању кривичног дела омогућавају окончавање предмета без додатне евентуалне секундарне виктимизације жртве. Пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду у току 2018. године, закључено је преко 1000 Споразума о признању кривичних дела, међу којима значајан број Споразума окончава предмете који потпадају под надллежност Одељења за борбу против насиља у породици.

Поред Споразума о признању кривичних дела у јавним тужилаштвим учестало је решавање предмета применом института одлагања кривичног гоњења, сходно начелу опорунитета. Пре формирања Одељења насиља у породици Прво основно јавно тужилаштво у Беграду примењивало је овај институт и када су била у питању кривична дела из овог опуса. Међутим није примарно било да ивршиоци кривичних дела, са елеменитима насиља у породици, буду обавезани да плаћају новчане износе у хуманитарне сврхе, већ је било обавезно, наравно уколико се утврди да је целисходно, да се извршиоци тих кривичних дела обавезују да се подвргавају одређеним било психосоцијалним третманима или да се упућују на лечење од болести зависности. Сходно томе Прво основно јавно тужилаштво у Београду закључило је Протоколе о сарадњи са Институтом за ментално здравље са седиштем у Палмотићевој улици, којим протоколом је одређено да осумњичени, према којима се примењује институт одложеног кривичног гоњења за кривично дело Насиље у породици и сродна кривична дела, подвргну психосоцијалној терапији у Институту за ментално здравље у Београду. Такође од стране Првог основног јавног тужилаштва у Београду закључени су Протоколи о сарадњи са Клиником за психијатријске болести др.Лаза Лазаревић и Специјалном болницом за лечење болести зависности, са седиштем у улици Теодора Драјзера бр.44.

Пракса примене института одлагања кривичног гоњења, уколико се након процене целокупне ситуација утврди да је оптималније у односу на кривично санкционисање, настављена је и након формирања Одељења за борбу против насиља у породици, те се на основу наведених Протокола, осумњичени, у случају примене института одлагања кривичног гоњења, упућују било на психосоцијални третман било на лечење од болести зависности. Управо се томе прибегло у једном од случајева процесуирања осумњиченог због кривичног дела Прогањање из члана 138а. Кривичног законика, када је осумњиченом сходно члану 283. став 1. тачка 6. ЗКП-а наложено да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања, а наравно након консултација са психологом Центра за социјални рад Одељења Звездара.

Желим само да истакнем да је Прво основно јавно тужилаштво у Београду, током 2017. године, применом института одлагања кривичног гоњења решило преко 2000 предмета, уз истовремено прикупљање новчаних средства у укупном износу од око 72.000.000,00 динара, која након уплате на рачун Владе Републике Србије, комисија Министарства правде РС додељује искључиво у хуманитарне сврхе. Неопходно је као позитиван пример из прошлогодишње праксе истаћи одређивање Центара за социјални рад града Суботица, као једног од прималаца назначених средстава, а све за пројекат под називм „Третман починилаца насиља у партнерским односима“, те сама примена наведеног института, која је свој историјат започела управо у оквирима Првог основног јавног тужилаштва у Београду, посредно има за циљ и то да се добијена средства употребе на начин који води превенцији криминалитета у области насиља у породици, што је један од кључних фактора за успешну борбу на том пољу.

Да ли су у пракси рада јавног тужиоца чести примери да пријављивање кривичног дела Насиље у породици факат представља кривично дело Лажно пријављивање 334. Кривичног законика и кривично дело Давање лажног исказа 335. Кривичног законика? На који начин јавни тужиоци те ситуације препознају, те како их разликују од ситуација у којима жртва у бојазни за себе превентивно пријављује насилника?

У пракси постоје случајеви лажног пријављивања као и лажног сведочења у вези са насиљем у породици, с тим да се не може са сигурношћу тврдити да је то често. Специфичност самог заштитног објекта доводи до тога да су разни мотиви оваквог поступања: личне освете, могуће уцене ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати са конзумирањем алкохола итд.

Уколико се током извођења доказа у поступку утврди да је дошло до лажног пријављивања или сведочења, уз постојање јасно изражене намере за таквим поступањем, те да те радње нису предузете услед постојања оправданог страха код потенцијалне жртве или перцепције оштећеног лица, Прво основно јавно тужилаштво у Београду ће по службеној дужности започети кривично гоњење тих извршилаца побројаних кричних дела.

Уколико приликом самог пријављивања кривичног дела Насиља у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа и изјава учесника предметног догађаја, као и присутних сведока очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, биће дат налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика.

Након подношења кривичне пријаве тим за координацију, ког чини поступајући заменика јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник процењује висину и степен ризика, те уколико тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би се утврдило да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици. Уколико се у радњамa пријављеног не стичу сви елемeнти кривичног дела са елементима насиља у породици, то а priori не значи  да ће постојати кривично дело Лажно пријављивање или Давање лажног исказа, имајући у виду да се у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве, што је посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела Насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.

Постојање кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, је у пракси чешће доказиво када се ради о физичком насиљу, нпр. када оштећено лице тврди да је задобило повреде од стране пријављеног на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, те у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка предметних повреда не одговара казивању оштећеног лица, или уколико оштећено лице наводи да је над њим извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (нпр. увидом у путну исправу пријављеног или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на означеном месту.

Отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривична дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, свакако доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, односно смањење броја лажних пријава за насиље у породици, као и давања лажних исказа.

Може се тврдити да Прво основно јавно тужилаштво у Београду представља у неку руку „огледно“ јавно тужилаштво које међу првима започиње примене разних законом предвиђених нститута и на некин начин утире пут којим се касније крећу остала јавна тужилаштва у Републици Србији. Да ли би могли да нам издвојите, али фокусирајући се на борбу против насиља у породици, неке од новина, до којих је довела примена Закона о спречавању насиља у породици, а које Прво основно јавно тужилаштво у Београду међу првима примењује?

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је једно од малобројних у Србији које је у предметима са елементима насиља у породици користи форензички интервју- посебан начин испитивања малолетника који су биле жртве насиља у породици. Наиме, након што поступајући тужилац, на основу Законика о кривичном поступку, донесе решење о посебно осетљивом сведоку, контактира се Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду како би се у њиховим просторијама заказао интервју, ком присуствују пуномоћник оштећеног, психолог који је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника, поступајући тужилац и психолог центра. Питања ошећеном поставља психолог у просторија која је адаптирана за боравак деце, а цео разговор се снима оптички и тонски. Психологу се информације достављају путем микрофона „бубуце“, које дете не види, све од стране других учесника који се налазе у другој просторији. Након тога психолог поступајућем тужиоцу доставља забележени видео запис на основу кога се сачињава се транскрипт. Циљ је да се дете заштити од секундарне виктимизације, да се повећа његова способност да спремније и квалитетније да исказ, те да се повећа поверење детета и родитеља у поступак.

Дана 09.05.2016. године у Првом основном јавном тужилаштву у Београду почела је са радом Служба за информисање оштећених лица и сведока, која је оформљена на предлог Републичког јавног тужилаштва у свим Вишим јавним тужилаштвима и у Првом основном јавном тужилаштву у Београду. У Служби за информисање оштећених лица и сведока поступају три лица, која су прошла обуку о вештинама комуникације, те која сарађују са Виктимолошким друштвом Србије и другим релевантним организацијама које пружају подршку оштећенима.

Сврха формирања Службе за информисање оштећених лица и сведока јесте да се у току поступка оштећенима (жртвама) и сведоцима кривичних дела омогући ефикасно остваривање права на добијање информација и права на приступ услугама подршке, ради олакшавања њиховог учешћа у поступку. Уведена је обавезна пракса да поступајући заменик пре испитивања сведока – оштећеног истом уручи примерак лифлета Службе за информисање и пружање подршке оштећенима са свим одредбама процесних закона који се односе на сведоке.

Бреме пионира у многим правосудним областима, Прво основно јавно тужилаштво у Београду је ваљано изнело и у примеру прве кривичне пресуде у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, сходно одредби члана 54а Кривичног законика, која је донета 17.10.2018. године од стране Првог основног суда у Београду за кривично дело насиље у породици, а по оптужном предлогу Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Поступајући заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду је, следећи смернице за кривично гоњење злочина из мржње које је израдило Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, доказало да је кривично дело Насиље у породици оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи учињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада. Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог. Прво основно тужилаштво у Београду је током кривичног поступка указало да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада. Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене члана 54а Кривичног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање и тиме је тужилаштво јасно послало поруку да не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу, на ком пољу генералне превенције је остављен значајан траг.

Која знања су неопходно потребна да се поседују да би се успешно спроводила борба против насиља у породици од стране јавних тужилаштва?

Одељење за борбу против насиља у породици у Првом основном јавном тужилаштву у Београду чине заменици јавног тужиоца и тужилачки помоћници са вишегодишњим радним искуством у јавним тужилаштвима, а који поседују посебна знања потребна за поступање у предметима који спадају под надлежност Одељења за борбу против насиља у породици. Напомињем да се стреми сталној едукацији свих запослених који чине Одељење за борну против насиља у породици, те да ће њихова перманентна едукација и у будућности доприносити ефикаснијој борби против насиља. У духу тимског рада, без којег Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног јавног тужилаштва у Београду не би ефикасно и успешно функционисало, такође су у оквиру Одељења битни чиниоци запиничари, референти, дактилографи и експедитори који распоређени да обављају послове у оквиру одељења што омогућава да сваки стадијум поступка буде завршен у што краћем року.

Оптимизам у то да ће у будућности Прво основно јавно тужлаштво у Београду, а посебно Одељење за борбу против насиља у породици бити још ефикасније и спцијализованије улива и чињеница да је након расписивања конкурса од стране Министарства правде Републике Србије 2018. године у правосуђу Републике Србији у радни однос примљено 100 приправника, што ће омогућити младом тужилачком кадру да испуни своје евентуалне аспирације ка специјализацији у поступању на пољу борбе против насиља у породици, и то већ од самих почетака њихове каријере. Такође на руку иде и чињеница да се проширивањем систематизација, поред избора нових заменика јавног тужиоца, повећава број и осталих запослених у јавним тужилаштвима, а самим тим отвара се могућност за повећање броја запослених који чине Одељење за борбу против насиља у породици.

На који начин би закључили овај интервју с обзиром на постављену тему?

У потпуности поздрављам интенцију законодавца да се Законом о спречавању насиља у породици усмерава проактивни рад државних органа како не би биле предузете радње из бића предметног кривичног дела, те да се на један општи и јединствен начин уреди организација и поступање државних органа и установа чиме би се омогућило систематско делотворно спречавање насиља, уз благовремену бригу о жртвама насиља у породици

Сматрам да систем који је успостављен доношењем правовремених руководећих одлука уз константно изражену подршку и сарадњу са Републичким јавним тужилаштвом, Министарством правде и Државним већем тужилаца, управо допринео систематичној и доброј унутрашњој организацији Првог основног јавног тужилаштва у Београду, те да ће се квалитет таквог система у будућности само потврдити и отелотворити у даљем поступању са несмањеном успешношћу, а о којим одличним резултатима могу да посведоче константни периодични извештаји који се спроводе у јавним тужилаштвима. Све ове чињенице показују да јавна тужилаштва Републике Србије могу да се носе са изазовма које пред њих постављају разни видови криминала у 21. веку, а поготово кривична дела која за свој заштитни објека имају породицу и породичне односе.

Изузетно сам поносан што сам на челу Првог основног јавног тужилаштва у Београду и што сам заједно са свим заменицима јавног тужиоца, тужилачким помоћницима и осталим запосленима испунио у великом проценту план и програм рада тужилаштва, који сам презентовао Државном већу тужилаца, а сигуран сам да ће Прво основно јавно тужлаштво у Београду и у будућем периоду ефикасно износити пионисрске подухвате предвиђене новим законима, а ради што ефикасније и успешније борбе против сваке врсте криминалитета.

Интервју приредили Дуња Стојадиновић и Милован Николић