Rođen je 16. maja 1974. godine u Beogradu. Osnovnu školu i XIII beogradsku gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu 2004. godine.
Pripravničku praksu sticao je kao advokatski i sudijski pripravnik, a pravosudni ispit položio je 2007. godine.
Tokom 2008. godine Vladimir Perunović zasnovao je radni odnos u tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu na mestu tužilačkog pomoćnika, nakon čega 2010. godine svoje iskustvo tužilačkog kadra nastavlja da gradi i u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
U periodu od 01.09.2010. pa do 09.10.2012. godine Vladimir je uspešno obavljao dužnost sekretara Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Svoje radno iskustvo upotpunio je i kao tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za organizovani kriminal u periodu od 2012. pa do 2014. godine.
Dana 06.06.2014. godine Vladmir je stupio na funkciju zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, gde je radio do 10.03.2017. godine, kada je preminuo.
U toku svog radnog veka objavio je više stručnih i naučnih radova na temu položaja javnih tužilaca i tužilačkih pomoćnika.
Izuzetan čovek, iskren prijatelj i dobar kolega, odan porodici i prijateljima, istrajni borac za život, za pravdu, takav je bio naš Vlada. Visoko profesionalan, stručan, vredan, elokventan, pouzdan i posvećen poslu, posvećen tužilaštvu. Tužilaštvo je samo po sebi za njega bilo izazov. Hrabro se nosio i suočavao sa svim onim što profesija tužioca sa sobom nosi. Za njega nije bilo prepreka i ništa nije bilo teško i nedostižno. Svojim idejama i predlozima težio je da pruži svoj doprinos unapređenju položaja javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i svih zaposlenih u tužilaštvu o čemu govori njegov temeljan rad u različitim radnim grupama. Vlada je bio nesebičan i iskren kolega, pun razumevanja i uvek spreman da pomogne. Čvrst stav, istrajnost i doslednost su bile odlike njegove ličnosti. Kao prijatelj, Vlada je bio otvoren, šaljivdžija, pun topline, imao je sposobnost da sluša ljude i da im pruži savet kao lek. Njegov svet bio je obojen uzvišenim, neobičnim predelima i putovanjima, biciklizmom i plivanjem, knjigama i ljudima koje je umeo uvek da obraduje i čijem susretu su se ljudi radovali.
Vladinim iznenadnim i neočekivanim odlaskom, naše Prvo tužilaštvo izgubilo je jednog mladog i nesebičnog borca za pravdu u koju je naš Vlada iskreno verovao i za koju se do kraja borio. U magnovenju i neverici prekog događaja koji zadesio naš kolektiv, našu tužilačku porodicu, ostao je jak, neizbrisiv trag Vladinog rada i druženja sa nama, njegovim tužiocima, završnih reči u sudnicama, konsultacija i saslušanja u policijskim stanicama, učešća na okruglim stolovima …
Mi, tvoji tužioci, zahvalni smo što smo u svojim redovima imali jednog takvog viteza i dobrog čoveka koga nikada nećemo zaboraviti.
Kolektiv Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu