Рођен је 16. маја 1974. године у Београду. Основну школу и XIII београдску гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2004. године.

Приправничку праксу стицао је као адвокатски и судијски приправник, а правосудни испит положио је 2007. године.

Током 2008. године Владимир Перуновић засновао је радни однос у тадашњем Окружном јавном тужилаштву у Београду на месту тужилачког помоћника, након чега 2010. године своје искуство тужилачког кадра наставља да гради и у Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

У периоду од 01.09.2010. па до 09.10.2012. године Владимир је успешно обављао дужност секретара Првог основног јавног тужилаштва у Београду.

Своје радно искуство употпунио је и као тужилачки помоћник у Тужилаштву за организовани криминал у периоду од 2012. па до 2014. године.

Дана 06.06.2014. године Владмир је ступио на функцију заменика јавног тужиоца у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, где је радио до 10.03.2017. године, када је преминуо.

У току свог радног века објавио је више стручних и научних радова на тему положаја јавних тужилаца и тужилачких помоћника.

Изузетан човек, искрен пријатељ и добар колега, одан породици и пријатељима,  истрајни борац за живот, за правду, такав је био наш Влада. Високо професионалан, стручан, вредан, елоквентан, поуздан и посвећен послу, посвећен тужилаштву. Тужилаштво је само по себи за њега било изазов. Храбро се носио и суочавао са свим оним што професија тужиоца са собом носи. За њега није било препрека и ништа није било тешко и недостижно. Својим идејама и предлозима тежио је да пружи свој допринос унапређењу положаја јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца, тужилачких помоћника и приправника, као и свих запослених у тужилаштву о чему говори његов темељан рад у различитим радним групама. Влада је био несебичан и искрен колега, пун разумевања и увек спреман да помогне. Чврст став, истрајност и доследност су биле одлике његове личности. Као пријатељ, Влада је био отворен, шаљивџија, пун топлине, имао је способност да слуша људе и да им пружи савет као лек. Његов свет био је обојен узвишеним, необичним пределима и путовањима, бициклизмом и пливањем, књигама и људима које је умео увек да обрадује и чијем сусрету су се људи радовали.

Владиним изненадним и неочекиваним одласком, наше Прво  тужилаштво изгубило је једног младог и несебичног борца за правду у коју је наш Влада искрено веровао и за коју се до краја борио. У магновењу и неверици преког догађаја који задесио наш колектив, нашу тужилачку породицу, остао је јак, неизбрисив траг Владиног рада и дружења са нама, његовим тужиоцима, завршних речи у судницама, консултација и саслушања у полицијским станицама, учешћа на округлим столовима …

Ми, твоји тужиоци, захвални смо што смо у својим редовима имали једног таквог витеза и доброг човека кога никада нећемо заборавити.

Колектив Првог основног јавног тужилаштва у Београду