Usvajanjem modernih krivično-pravnih tendencija, primena sporazuma o priznavanju krivice daje sve bolje rezultate. Broj sporazuma će u 2016. dostići cifru od 1.000

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je 500. sporazum o priznavanju krivice u ovoj godini. U zamenu za priznanje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, ovaj okrivljeni je osuđen na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine, a izrečena mu je i mera zabrane prilaska oštećenoj.

U Tužilaštvu očekuju da će broj sporazuma u ovoj godini preći 1.000, ako se uzme u obzir da od 2010. ova cifra konstantno raste.

– Tokom 2010. zaključeno je oko 20 sporazuma, 2011. oko 90, a prošle godine oko 700 – kaže za „Novosti“ prvi čovek tužilaštva Ljubivoje Đorđević. – Usvajanjem modernih krivično-pravnih tendecija i preporuka Republičkog javnog tužilaštva, razvijena je široka praksa i primena ovog instituta. Evidentan porast ukazuje da su svi učesnici prepoznali prednosti ovog alternativnog vođenja krivičnog postupka. Pojedini pre pet godina nisu mogli ni da pomisle da će se neki postupci završavati na ovakav način.

Svemu ovome treba dodati i činjenicu da se u nekim slučajevima, na početku suđenja, dešava da okrivljeni i njegov branilac prihvate vrstu i visinu kazne koju je tužilac predložio u optužnom aktu.

– U tim situacijama tužilac se odriče prava na izjavljivanje žalbe, čime se kroz usmeni sporazum na glavnom pretresu okončava postupak. Tako je zaključak da je broj postignutih sporazuma mnogo veći – navodi tužilac Đorđević.

Naš sagovornik napominje da iako su prednosti zaključenja sporazuma o priznavanju krivičnog dela uočene odmah, prekretnicu predstavlja početak primene novog Zakonika o krivičnom postupku od oktobra 2013. godine. Sa njim je tužilaštvo dobilo mnogo šira ovlašćenja. Uvođenje tužilačke istrage rezultiralo je neposrednom komunikacijom sa okrivljenima i oštećenima, odnosno zaključenjem velikog broja sporazuma u ranijim fazama krivičnog postupka.

– U situacijama kada je priznavanje okrivljenog nesporno, tužilac u najvećem broju slučajeva inicira zaključenje – objašnjava tužilac Đorđević. – U porastu je i broj podnetih zahteva osumnjičenih i njihovih branilaca. Na ovaj način, ne samo da je skraćeno trajanje postupaka i da su smanjeni materijalni troškovi, već je rasterećen sud. Time je sudijama omogućeno da češće zakazuju glavne pretrese i da se brže rešavaju drugi krivični postupci.

Preuzeto sa sajta večernje NOVOSTI