Усвајањем модерних кривично-правних тенденција, примена споразума о признавању кривице даје све боље резултате. Број споразума ће у 2016. достићи цифру од 1.000

Прво основно јавно тужилаштво у Београду закључило је 500. споразум о признавању кривице у овој години. У замену за признање да је починио кривично дело насиље у породици, овај окривљени је осуђен на шест месеци затвора, условно на две године, а изречена му је и мера забране приласка оштећеној.

У Тужилаштву очекују да ће број споразума у овој години прећи 1.000, ако се узме у обзир да од 2010. ова цифра константно расте.

– Током 2010. закључено је око 20 споразума, 2011. око 90, а прошле године око 700 – каже за „Новости“ први човек тужилаштва Љубивоје Ђорђевић. – Усвајањем модерних кривично-правних тендеција и препорука Републичког јавног тужилаштва, развијена је широка пракса и примена овог института. Евидентан пораст указује да су сви учесници препознали предности овог алтернативног вођења кривичног поступка. Поједини пре пет година нису могли ни да помисле да ће се неки поступци завршавати на овакав начин.

Свему овоме треба додати и чињеницу да се у неким случајевима, на почетку суђења, дешава да окривљени и његов бранилац прихвате врсту и висину казне коју је тужилац предложио у оптужном акту.

– У тим ситуацијама тужилац се одриче права на изјављивање жалбе, чиме се кроз усмени споразум на главном претресу окончава поступак. Тако је закључак да је број постигнутих споразума много већи – наводи тужилац Ђорђевић.

Наш саговорник напомиње да иако су предности закључења споразума о признавању кривичног дела уочене одмах, прекретницу представља почетак примене новог Законика о кривичном поступку од октобра 2013. године. Са њим је тужилаштво добило много шира овлашћења. Увођење тужилачке истраге резултирало је непосредном комуникацијом са окривљенима и оштећенима, односно закључењем великог броја споразума у ранијим фазама кривичног поступка.

– У ситуацијама када је признавање окривљеног неспорно, тужилац у највећем броју случајева иницира закључење – објашњава тужилац Ђорђевић. – У порасту је и број поднетих захтева осумњичених и њихових бранилаца. На овај начин, не само да је скраћено трајање поступака и да су смањени материјални трошкови, већ је растерећен суд. Тиме је судијама омогућено да чешће заказују главне претресе и да се брже решавају други кривични поступци.

Преузето са сајта вечерње НОВОСТИ