U vezi Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu 01. juna 2017. godine.

1.Šta je nasilje u porodici u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici?

-Nasilje u porodici u smislu ovog Zakona jeste akt fizičkog, seksualnog, fizičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ( supruga, vanbračna supruga, emotivna partnerka) ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji (otac, majka, dete, baba i deda), a u pobočnoj liniji drugog stepena (brat, sestra, tetka, ujak, stric) ili sa kojim je srodnik po tazbini drugog stepena (tast, tašta, svekar, svekrva) ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

 

2.Šta je fizičko nasilje?

 – fizičko nasilje je upotreba fizičke sile nezavisno da li je došlo do telesne povrede.

 

3.Šta je seksualno nasilje?

 -Seksualno nasilje  je bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja seksualnog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti.

 

4.Šta je ekonomsko nasilje?

 -Ekonomsko nasilje predstavlja uskraćivanje ili kontrolu pristupa novcu, uskraćivanje prava na vlasništvo, sprečavanje pristupa zaposlenju ili obrazovanju, te direktnu kontrolu radnog ponašanja i profesionalnih izbora.

 

5.Prema kome može biti izvršeno nasilje u porodici?

 -Nasilje može biti izvršeno prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ( supruga, vanbračna supruga, emotivna partnerka), krvni srodnik u pravoj liniji (dete, otac, majka, baba i deda) , pobočnoj liniji do drugog stepena (brat, sestra, ujak, tetka, stric,), srodnik po tazbini drugo stepena (tast, tašta, svekar, svekrva), usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj, prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

 

6.Kada postoji neposredna opasnost od nasilja?

 -Neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizilazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici.

 

7. Ko može da prijavi nasilje u porodici?

 -Svako mora da prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega. Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezne su da neodložno prijave svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.

 

8.Kome se prijavljuje nasilje u porodici?

 -Policiji ili javnom tužiocu.

 

9.Koje su dužnosti policijskih službenika shodno Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici?

 -Policijski službenici su dužni da reaguju na svaki poziv o prijavljenom slučaju nasilja i  da intervenišu na lice mesta.

 

10.Ko izriče hitnu meru?

 -Hitne mere izdaje nadležni policijski službenik.

 

11.U kojoj formi se izriče hitna mera?

 -U formi naređenja.

 

12.Koje  hitne mere  izriče policijski službenik?

 1-mera privremenog udaljenja učinioca iz stana;

2-mera privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.

 

13.Kome se uručuje hitna mera?

 -Naređenje se uručuje licu koma je hitna mera izrečena.

 

14.Šta se dešava ukoliko lice kome je izrečena hitna mera odbije prijem naređenja nadležnog policijskog službenika?

 -Ako lice odbije prijem naređenja, nadležni policijski službenik sastavlja o tome belešku, čime se smatra da je naređenje uručeno.

 

15.Koliko dugo traje hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik?

-Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik traje 48 časova od uručenja naređenja.

 

16.Da li lice kome je izrečena hitna mera privremenog udaljenja učinioca iz stana može uzeti svoje lične i neophodne stvari nakon izricanja mere?

-Ako bude produžena hitna mera privremenog udaljenja učinioca iz stana, lice kome je izrečena može da u pratnji policijskih službenika uzme iz stana neophodne lične stvari.

 

17.Ko podnosi predlog da se hitna mera izrečena naredbom policijskog službenika produži.

 -U roku od 24 časa od časa uručenja naredbe – naređenja licu kome je izrečena hitna mera,  javni tužilac podnosi predlog za produženje ove mere sudiji za prethodni postupak.

 

18.Šta sudija za prethodni postupak može odlučiti povodom predloga javnog tužioca da se hitna mera produži:

 – sud može rešenjem produžiti hitnu meru

ili

– rešenjem odbiti predlog kao neosnovan.

 

19.Za koji vremenski period sud može produžiti hitnu meru?

-Sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.

 

20 .Ko podnosi žalbu na odluku sudije za prethodni postupak (rešenje)?

-Žalbu mogu podneti osnovni javni tužilac i lice kome je izrečena hitna mera.

 

21.Da li žalba odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda?

-Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda.

 

22.Kome se izjavljuje žalba na odluku sudije za prethodni postupak osnovnog suda?

-Žalba se izjavljuje Višem sudu preko Osnovnog suda u roku od 3 dana od dana prijema rešenja.

 

23.Ko odlučuje o žalbi?

– O žalbi odlučuje veće višeg suda u roku od 3 dana od dana.

 

24.Šta Viši sud može odlučiti?

 -Viši sud može odbiti žalbu i potvrditi rešenje osnovnog suda,

-Viši sud može usvojiti žalbu i preinačiti rešenje osnovnog suda.

-Viši sud ne može ukinuti rešenje osnovnog suda i predmet vratiti osnovnom sudu na ponovno odlučivanje.

 

25.Šta je individualni plan zaštite i podrške žrtvi shodno Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici?

-Individualni plan zaštite i podrške je skup mera, kojima se određuju, rokovi za preduzimanje konkretnih mera, plan praćenja preduzetih mera, plan procene delotvornosti planiranih i preduzetih mera i predviđanja i kome se žrtva javlja u slučaju kršenja hitnih mera. Individualnim planom zaštite predviđaju se mere zaštite.

 

26.Šta su mere zaštite?

-To su mere kojima se omogućava, bezbednost žrtve, zaustavljanje nasilja, sprečavanje ponovnog nasilja, zaštita prava žrtve.

 

27.Šta omogućavaju mere podrške?

– Mere podrške omogućavaju da se žrtvi pruži psihosocijalna i druga podrška radi njenog: oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.

 

28.Da li se za svaku žrtvu nasilja donosi individualni plan zaštite?

-Da, za svaku žrtvu nasilja donosi se individualni plan zaštite.

 

U vezi Službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima u javnim tužilaštvima.

1.Koji su ciljevi i zadaci ove službe?

-Služba za informisanje i podršku oštećenima i svedocima krivičnog dela, pruža informacije o daljem postupku (koja faza postupka predstoji, u čemu se ona razlikuje od prethodne, koji je njen smisao i značaj).

Pruža informacije o tome kako će izgledati suđenje (ko će sve biti prisutan, koji je raspored sedenja, ko vodi postupak, koja je uloga tužioca, ko će sve svedoku postavljati pitanja, na koji način tužilac može zaštititi svedoka tokom postupka i slično).

Pruža informacije o merama zaštite koje su tražene ukoliko su tražene uz jasno ograničenje da je realizacija mera u domenu nadležnosti drugog aktera.

Proveri da li svedok ima još nekih pitanja ili briga u vezi sa prestojećim pretresom.

Pruža podršku svedoku (na primer: time šta će reći, koliko je svedočenje važno javnom tužiocu, time što će pokazati da je svestan koliko je svedoku teško da govori o stresnim događajima i slično).

 

2.Šta zaposleni u Službi za informisanje i podršku oštećenima ne mogu razgovarati sa oštećenima i svedocima?

 -U toku rada sa svedocima i oštećenima, zaposleni u Službi za informisanje i podršku ne mogu sa tim licima razgovarati o sadržini njihovih iskaza, davati pravne savete niti na bilo koji drugi način uticati na iskaz svedoka.

 

3.Kada postupa  Službi za informisanje i podršku oštećenima i svedocima?

 -Služba za informisanje i pomoć postupa prema oštećenim i svedocima u skladu sa individualnom procenom potreba pre, u toku i neposredno nakon davanja iskaza.

 

4.U kom vremenskom periodu je ova služba dostupna i koji su njeni kontakti:

Služba za pomoć i podršku je dostupna svim građanima, učesnicima krivičnog postupka, koji imaju status svedoka ili oštećenih, ona je dostupna svakog radnog dana od 07.30-15.30, u prostorijama Prvog OJT u Beogradu, Zgrada SIV 2, Novi Beograd, Bulevar dr Zorana Đinđića broj 107,

kontakt tel: 011/635-4447.

Mail: sluzbazainformisanje@prvo.ojt.rs

Da li mi je neophodan advokat u postupku koji se protiv mene vodi?

Zakonik o krivičnom postupku u članu 74 propisuje situacije u kojima okrivljeni mora imati branioca i to su:

1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;

2) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;

3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;

4) ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;

5) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu;

6) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude;

7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;

8) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu;

9) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) – od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.

U svim ostalim situacijama okrivljeni ne mora, a može imati branioca i njegovo prisustvo/odsustvo nema svojstvo procesne pretpostavke.

U situacija koje su pobrojane u članu 74 Zakonika o krivičnom postupku okrivljeni mora imati branioca pa u slučaju da branilac ne bude izabran ili u toku krivičnog postupka okrivljeni ostane bez branioca, javni tužilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak će mu za dalji tok postupka rešenjem postaviti branioca po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

 

Želim branioca, stavlja mi se na teret krivično delo za koje nije obavezna odbrana, ali ne raspolažem novčanim sredstvima da ga platim?

Članom 77. Zakonika o krivičnom postupku propisana je odbrana siromašnog, te predviđeno da će se okrivljenom, koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, postaviti  na njegov zahtev branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda. O tom zahtevu odlučuje sudija za prethodni postupa, predsednik veća ili sudija pojedinac, a branioca rešenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi postupak po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora. Tako postavljeni branilac ima svojstvo branioca po službenoj dužnosti.

Pri oceni da li je situacija okrivljenog takva da nema sredstava da plati branioca, u obzir se uzimaju prihodi i rashodi okrivljenog i  visina troškova odbrane koji su u izgledu. Okrivljeni treba da pruži podatke o svom imovnom stanju (imovini i prihodima), licima koje izdržava i dokaze o tome.

 

Pravo okrivljenog da u toku postupka razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz ?

U članu 68. Zakonika o krivičnom postupku, između ostalih, propisano je i pravo okrivljenog da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz. Da bi okrivljeni imao pravo da razmatra spise neophodno je, tj. uslov je da bude saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, kako je to predviđeno članom 251. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dok pravo da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka ima neposredno pre prvog saslušanja. Okrivljenom se ovo pravo može odložiti u slučaju kada je više lica okrivljeno za krivično delo, dok javni tužilac ne sasluša  poslednjeg okrivljenog koji mu je dostupan (član 303. stav 1. Zakonika  o krivičnom postupku).

 

Da li sam dužan da svedočim u krivičnom postupku koji se vodi protiv mog sina?

Prema članu 94. Zakonika o krivičnom postupku od dužnosti svedočenja oslobođeno je: lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života; srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog  stepena  zaključno; usvojenik i usvojitelj okrivljenog. Takođe, maloletno lice koje, obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođeno od dužnosti svedočenja, ne može se ispitati  kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Organ postupka je dužan da navedena lica upozori da ne moraju da svedoče.    Lica pobrojana u navedenom  članu imaju privilegiju da sama odluče da li će u krivičnom postupku dati iskaz.

 

Šta je pritvor ?

Pritvor je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka i može se odrediti prema osumnjičenom ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače; ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti; ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

 

Šta je oportunitet (odlaganje krivičnog gonjenja)?

Kako to propisuje član 283 Zakonika o krivičnom postupku Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje (primeniti oportunitet) za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza:

1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu;

2) da plati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;

3) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad; 4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja;

5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;

6) da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja;

7) da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana.

Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog, a odredba člana 51. stav 2. zakonika neće se primenjivati.

 

Do kog trenutka se prema meni može odložiti krivično gonjenje?

Krivično gonjenje se može odložiti do trenutka pokretanja krivičnog postupka, tj. do trenutka određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku kao i do donošenja rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku

Nakon tog trenutka, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, nije više moguće odložiti krivično gonjenje.

 

Da li se prema meni može odložiti krivično gonjenje više od jednog puta?

U svakoj konkretnoj situaciji postupajući Zamenik javnog tužioca procenjuje ispunjenost zakonom propisanih uslova, te celishodnost odlaganja krivičnog gonjenja, posebno ceneći raniju osuđivanost lica u odnosu na koje se gonjenje odlaže, raniju prekršajnu kažnjavanost, te okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, pa u zavisnosti od toga zavisi i odluka da li će prema nekom licu biti odloženo gonjenje ukoliko je već jednom ili više puta odlagano.

 

Da li će se odlaganje krivičnog gonjenja primenjivati svaki put kada su ispunjeni zakonski uslovi i kada je okrivljeni zainteresovan da se navedeni institut primeni?

Zakonik o krivičnom postupku ne obavezuje javnog tužioca da u svakom konkretnom slučaju, kada su za to ispunjeni zakonski  uslovi, primeni institut odlaganja krivičnog gonjenja, pa se tako, prema  stavu ovog tužilaštva, ovaj institut po pravilu neće primenjivati kod krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv  polne slobode,  kod krivičnih dela  sa koruptivnim elementima, kod krivičnog dela  ugrožavanje javnog saobraćaja  iz člana  289. stav 1. Krivičnog zakonika (sa umišljajem: crveno svetlo i alkohol preko 0,5 promila), krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih  materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, kao i za druga krivična dela za koja tužilac smatra da nije celishodna primena pomenutog instituta, te ni u slučajevima  kada  je osumnjičeni više puta osuđivan.

 

Gde obavljam društveno koristan rad i na koji račun uplaćujem novac u humanitarne svrhe?

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ima zaključene Protokole o realizaciji društveno-korisnog rada sa Javnim komunalnim preduzećem „Gradska čistoća“ i Javnim komunalnim preduzećem „Zelenilo Beograd“, u koja se upućuju okrivljeni u odnosu na koje je odloženo krivično gonjenje kako bi obavili rad iz delokruga njihovih registrovanih delatnosti, dok se novac u humanitarne svrhe uplaćuje na namenski račun oportuniteta Vlade Republike Srbije  840-743925843-54, a za sredstva sa tog računa mogu konkurisati humanitarne organizacije, fondovi i javne ustanove.

 

Šta je sporazum o priznanju krivičnog dela?

Zakonik o krivičnom postupku Javnom tužiocu kao subjektu krivično – pravnog progona ostavlja mogućnost postizanja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim. Ovakav vid sporazumevanja, gledano sa strane tužilaštva, doprinosi ekonomičnosti krivičnog postupka obzirom da postupci znaju da budu dugotrajni i skupi,  a sporazum kao takav, te spremnost i inicijativa okrivljenog za zaključenje istog mogu značajno uticati na blaže kažnjavanje, tj. predlog blaže krivične sankcije od strane tužioca. Prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela okrivljeni mora imati branioca, koga može angažovati sam ili će mu istog postaviti Tužilaštvo po službenoj dužnosti.

 

Do kog momenta je moguće zaključiti sporazum o priznanju krivičnog dela?

Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti do završetka glavnog pretresa.

 

Da li sudija mora da prihvati sporazum o priznanju krivičnog dela koji sam zaključio sa javnim tužiocem?

Sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o sporazumu o priznanju krivičnog dela, te u tom smislu može:

1. odbaciti sporazum ukoliko ne sadrži sve obavezne elemente propisane Zakonikom o krivičnom postupku ili ukoliko nije došao okrivljeni koji je uredno pozvan, a nije opravdao izostanak;
2. odbiti sporazum ukoliko delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, ukoliko je krivično gonjenje zastarelo ili ukoliko nema dovoljno dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret ili ukoliko nije ispunjen neki od uslova za prihvatanje sporazuma;
3. prihvatiti sporazum i oglasiti okrivljenog krivim ukoliko utvrdi da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, ukoliko utvrdi da je okrivljeni  svestan svih posledica zaključenog sporazuma, kao i ukoliko postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo, kao i da je predložena krivična sankcija u skladu sa zakonom.

 

Šta se dešava sa sporazumom o priznanju krivičnog dela ukoliko sudija odbije isti?

Kada rešenje kojim je sud odbio sporazum postane  pravnosnažno sporazum o priznanju  krivičnog dela i svi spisi u vezi sa njim uništavaju se u prisustvu sudije koji je doneo to rešenje i o tome se sastavlja zapisnik, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju  sporazuma i taj sudija ne može učestvovati u daljem toku postupka.  Praktično, u ovakvom slučaju dolazi do „brisanja“ čitave navedene etape postupka i njenih rezultata.