-Насиље у породици у смислу овог Закона јесте акт физичког, сексуалног, физичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу ( супруга, ванбрачна супруга, емотивна партнерка) или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији (отац, мајка, дете, баба и деда), а у побочној линији другог степена (брат, сестра, тетка, ујак, стриц) или са којим је сродник по тазбини другог степена (таст, ташта, свекар, свекрва) или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.

2.Шта је физичко насиље?

– физичко насиље је употреба физичке силе независно да ли је дошло до телесне повреде.

3.Шта је сексуално насиље?

-Сексуално насиље  је било који сексуални чин, покушај остваривања сексуалног чина, нежељени сексуални коментар или предлог који је усмерен против особе и њене сексуалности.

4.Шта је економско насиље?

-Економско насиље представља ускраћивање или контролу приступа новцу, ускраћивање права на власништво, спречавање приступа запослењу или образовању, те директну контролу радног понашања и професионалних избора.

5.Према коме може бити извршено насиље у породици?

-Насиље може бити извршено према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу ( супруга, ванбрачна супруга, емотивна партнерка), крвни сродник у правој линији (дете, отац, мајка, баба и деда) , побочној линији до другог степена (брат, сестра, ујак, тетка, стриц,), сродник по тазбини друго степена (таст, ташта, свекар, свекрва), усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ, према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.

6.Када постоји непосредна опасност од насиља?

-Непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произилази да је он спреман да у времену које непосредно предстоји по први пут учини или понови насиље у породици.

7.Ко може да пријави насиље у породици?

-Свако мора да пријави без одлагања насиље у породици или непосредну опасност од њега. Државни и други органи, организације и установе обавезне су да неодложно пријаве свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега.

8.Коме се пријављује насиље у породици?

-Полицији или јавном тужиоцу.

9.Које су дужности полицијских службеника сходно Закону о спречавању насиља у породици?

-Полицијски службеници су дужни да реагују на сваки позив о пријављеном случају насиља и  да интервенишу на лице места.

10.Ко изриче хитну меру?

-Хитне мере издаје надлежни полицијски службеник.

11.У којој форми се изриче хитна мера?

-У форми наређења.

12.Које  хитне мере  изриче полицијски службеник?

1-мера привременог удаљења учиниоца из стана;

2-мера привремене забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој.

Наређењем могу да се изрекну обе хитне мере.

13.Коме се уручује хитна мера?

-Наређење се уручује лицу кома је хитна мера изречена.

14.Шта се дешава уколико лице коме је изречена хитна мера одбије пријем наређења надлежног полицијског службеника?

-Ако лице одбије пријем наређења, надлежни полицијски службеник саставља о томе белешку, чиме се сматра да је наређење уручено.

15.Колико дуго траје хитна мера коју изриче надлежни полицијски службеник?

-Хитна мера коју изриче надлежни полицијски службеник траје 48 часова од уручења наређења.

16.Да ли лице коме је изречена хитна мера привременог удаљења учиниоца из стана може узети своје личне и неопходне ствари након изрицања мере?

-Ако буде продужена хитна мера привременог удаљења учиниоца из стана, лице коме је изречена може да у пратњи полицијских службеника узме из стана неопходне личне ствари.

17.Ко подноси предлог да се хитна мера изречена наредбом полицијског службеника продужи.

-У року од 24 часа од часа уручења наредбе – наређења лицу коме је изречена хитна мера,  јавни тужилац подноси предлог за продужење ове мере судији за претходни поступак.

18.Шта судија за претходни поступак може одлучити поводом предлога јавног тужиоца да се хитна мера продужи:

– суд може решењем продужити хитну меру

или

– решењем одбити предлог као неоснован.

19.За који временски период суд може продужити хитну меру?

-Суд може хитну меру продужити за још 30 дана.

20 .Ко подноси жалбу на одлуку судије за претходни поступак (решење)?

-Жалбу могу поднети основни јавни тужилац и лице коме је изречена хитна мера.

21.Да ли жалба одлаже извршење решења основног суда?

-Жалба не одлаже извршење решења основног суда.

22.Коме се изјављује жалба на одлуку судије за претходни поступак основног суда?

-Жалба се изјављује Вишем суду преко Основног суда у року од 3 дана од дана пријема решења.

23.Ко одлучује о жалби?

– О жалби одлучује веће вишег суда у року од 3 дана од дана.

24.Шта Виши суд може одлучити?

-Виши суд може одбити жалбу и потврдити решење основног суда,

-Виши суд може усвојити жалбу и преиначити решење основног суда.

-Виши суд не може укинути решење основног суда и предмет вратити основном суду на поновно одлучивање.

25.Шта је индивидуални план заштите и подршке жртви сходно Закону о спречавању насиља у породици?

-Индивидуални план заштите и подршке је скуп мера, којима се одређују, рокови за предузимање конкретних мера, план праћења предузетих мера, план процене делотворности планираних и предузетих мера и предвиђања и коме се жртва јавља у случају кршења хитних мера. Индивидуалним планом заштите предвиђају се мере заштите.

26.Шта су мере заштите?

-То су мере којима се омогућава, безбедност жртве, заустављање насиља, спречавање поновног насиља, заштита права жртве.

27.Шта омогућавају мере подршке?

– Мере подршке омогућавају да се жртви пружи психосоцијална и друга подршка ради њеног: опоравка, оснаживања и осамостаљивања.

28.Да ли се за сваку жртву насиља доноси индивидуални план заштите?

-Да, за сваку жртву насиља доноси се индивидуални план заштите.

-Служба за информисање и подршку оштећенима и сведоцима кривичног дела, пружа информације о даљем поступку (која фаза поступка предстоји, у чему се она разликује од претходне, који је њен смисао и значај).

Пружа информације о томе како ће изгледати суђење (ко ће све бити присутан, који је распоред седења, ко води поступак, која је улога тужиоца, ко ће све сведоку постављати питања, на који начин тужилац може заштитити сведока током поступка и слично).

Пружа информације о мерама заштите које су тражене уколико су тражене уз јасно ограничење да је реализација мера у домену надлежности другог актера.

Провери да ли сведок има још неких питања или брига у вези са престојећим претресом.

Пружа подршку сведоку (на пример: тиме шта ће рећи, колико је сведочење важно јавном тужиоцу, тиме што ће показати да је свестан колико је сведоку тешко да говори о стресним догађајима и слично).

2.Шта запослени у Служби за информисање и подршку оштећенима не могу разговарати са оштећенима и сведоцима?

-У току рада са сведоцима и оштећенима, запослени у Служби за информисање и подршку не могу са тим лицима разговарати о садржини њихових исказа, давати правне савете нити на било који други начин утицати на исказ сведока.

3.Када поступа  Служби за информисање и подршку оштећенима и сведоцима?

-Служба за информисање и помоћ поступа према оштећеним и сведоцима у складу са индивидуалном проценом потреба пре, у току и непосредно након давања исказа.

4.У ком временском периоду је ова служба доступна и који су њени контакти:

Служба за помоћ и подршку је доступна свим грађанима, учесницима кривичног поступка, који имају статус сведока или оштећених, она је доступна сваког радног дана од 07.30-15.30, у просторијама Првог ОЈТ у Београду, Зграда СИВ 2, Нови Београд, Булевар др Зорана Ђинђића број 107,

контакт тел: 011/635-4447.

Mail: sluzbazainformisanje@prvo.ojt.rs

Законик о кривичном поступку у члану 74 прописује ситуације у којима окривљени мора имати браниоца и то су:

1) ако је нем, глув, слеп или неспособан да се сам успешно брани – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;

2) ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка;

3) ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен – од лишења слободе, па до правноснажности решења о укидању мере;

4) ако му се суди у одсуству – од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје;

5) ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао – од доношења решења да се главни претрес одржи у његовој одсутности, па до правноснажности решења којим суд утврђује престанак неспособности за учествовање на главном претресу;

6) ако је због нарушавања реда удаљен из суднице до завршетка доказног поступка или завршетка главног претреса – од доношења наредбе о удаљењу, па до повратка у судницу или до саопштавања пресуде;

7) ако се против њега води поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења – од подношења предлога за изрицање такве мере, па до доношења одлуке из члана 526. ст. 2. и 3. овог законика или до правноснажности решења о изрицању мере безбедности обавезног психијатријског лечења;

8) од почетка преговора са јавним тужиоцем о закључењу споразума из члана 313. став 1, члана 320. став 1. и члана 327. став 1. овог законика, па до доношења одлуке суда о споразуму;

9) ако се претрес одржава у његовој одсутности (члан 449. став 3.) – од доношења решења да се претрес одржи у његовој одсутности, па до доношења одлуке суда о жалби на пресуду.

У свим осталим ситуацијама окривљени не мора, а може имати браниоца и његово присуство/одсуство нема својство процесне претпоставке.

У ситуација које су побројане у члану 74 Законика о кривичном поступку окривљени мора имати браниоца па у случају да бранилац не буде изабран или у току кривичног поступка окривљени остане без браниоца, јавни тужилац или председник суда пред којим се води поступак ће му за даљи ток поступка решењем поставити браниоца по службеној дужности, по редоследу са списка адвоката који доставља надлежна адвокатска комора.

При оцени да ли је ситуација окривљеног таква да нема средстава да плати браниоца, у обзир се узимају приходи и расходи окривљеног и  висина трошкова одбране који су у изгледу. Окривљени треба да пружи податке о свом имовном стању (имовини и приходима), лицима које издржава и доказе о томе.

1) да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету;

2) да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе;

3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад; 4) да испуни доспеле обавезе издржавања;

5) да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога;

6) да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања;

7) да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком.

У наредби о одлагању кривичног гоњења јавни тужилац ће одредити рок у којем осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину дана.

Ако осумњичени у року изврши обавезу из става 1. овог члана, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и о томе обавестити оштећеног, а одредба члана 51. став 2. законика неће се примењивати.